Vraćao se iz ordinacije
plastičnog hirurga koji mu je upravo radio talasima uklonio ružan mladež sa
lica. Bilo je bezbolno. Ali, ugnezdio se strah u njegovu dušu.
Neka kelnerica u nekom
selu je tako umrla. Htela je da bude lepa. Biti lep je opasno po život.
Javićemo vam rezultate
biopsije u roku od deset dana, rekla je lepa medicinska sestra. Bila je bez
ijedne pegice. Kao sunce u najboljoj prolećnoj fazi. Bila je vitka, dugonoga
brineta i on je zamolio za broj telefona. Malo se lecnula i pitala zašto.
„Imate broj klinike“,
rekla je. „Uvek je neko tu.“
Ipak mu je na papiriću
neke farmaceutske kuće nažvrljala svoj broj.
Pogledao je pogledom
čoveka koji ne veruje u kurtoazne odnose.
Možda vas nazovem ukoliko upadnem u krizu.
„Sasvim je izvesno da
nećete upasti u postoperativnu krizu. Jaki ste. Vaš imunološki sistem je jak.
Biće sve u redu. Uostalom radilo se o bezazlenoj intervenciji.“
Plavi medicinski mantil je
bio raskopčan do trećeg dugmeta tako da se jasno i upadljivo video rasporak
između grudi
Izašao je na ulicu sa
pomešanim osećanjima olakšanja zbog izgleda koji je priželjkivao i straha od
smrti koja bi mogla da nastupi ukoliko je hirurg intervenisao na tkivu za koje
narod ima običaj da kaže „to se ne dira“.
U povratku navratio je u
apoteku i kupio Bivacin sprej za dezinfekciju rana iako se na licu nije video
nikakav ožiljak.
„Samo vi to uzmite“, rekao
mu je hirurg, „I koristite triput dnevno. Leto je. Lice se znoji, tako ćete
izbeći eventualne komplikacije koje su, doduše, vrlo retke, ali bolje je bez
njih verujte.“
Još u apoteci je u očima
prodavačice tražio potvrdu svog novog lepšeg izgleda, ali ona ga nije ni
pogledala. Samo mu je pružila bočicu, pitala da li plaća karticom, uzela novac
i rekla mašinskim glasom: „Hvala. Svako dobro.“
Kad je stigao u svoj stan
prvo što je uradio bilo je da se pogleda u ogledalu.
Na mestu koje je ranije
izbegavao da gleda videla se samo mala ružičasta mrlja. Kao ujed komarca, ali
bez otoka.
Oprao je ruke toplom vodom
i sapunom, detaljno ih trljajući, osušio ih toplim vazduhom iz fena i opipao
svoje novo lice.
Ništa.
Ništa nije osećao. Osim one, iznenada probuđene neverovatne potrebe da nešto karne.
Odakle to dolazi?
Kakav je to mužjački poriv
posle sitne i rutinske intervencije na licu?
Čovek se mora promeniti iznutra,
pomisli, da bi se promenio spolja. Ali kad se promeni spolja i to je promena.
Ne bi trebalo zanemariti subjektivni osećaj da si poremetio prirodni red
propadanja i hoda ka prahu praha.
Prolazili su dani. Bilo je
leto, toplo, mirno. Od one intervencije je prošlo par meseci.
Nije nazvao onu lepu
sestricu.
Ponekad bi otišao na
plažu. Ne da bi se kupao, pliva, ronio, nego isključivo zbog toga da promatra
svet ljudske kože koja se tu šepuri bez mrlja i sumnji u svoju večnost.
„Izvinite, da li biste
hteli da nas kliknete?“
Devojka manekenskog
izgleda. Teško joj je odrediti godine. Možda ima šesnaest a možda trideset.
Pored nje visok, klipanast čovek u četrdesetim. U prvi mah je pomislio da joj
je to otac, ali po načinu na koji je devojku obgrlio oko struka shvatio je da
je, verovatno, reč o njenom starijem bogatom ljubavniku.
Uhvatio je, tačnije
poduhvatio oko struka sasvim se uvinuvši kao akrobata. Bilo je u tome nečeg
više od uobičajenog približavanja dva tela da bi stala u objektiv.
Devojka se obrecnula na čoveka
i on vide da je partnerov stisak malo olabavio, ali po izrazu njegovih zenica
između dugog, mršavog nosa bilo je jasno da plen koji je ulovio neće tako lako
ispustiti.
„Donesi mi jabuku“, reče
devojka i oslobodi se njegovog stiska. „Bolje mi donesi jabuku. Hoću da se
fotografišem sa jabukom u ruci.“
„Gde sad, usred leta da
nađem jabuku“, zavapi nesrećni stari momak.
„Ako ti je stalo do mene,
snađi se.“
I njen partner ode.
On pomisli na tri jahača
nove apokalipse, na ljubav, veru i nadu.
Jezdili su ovim krajem ne dižući prašinu za sobom
Mladić apstraktne ribe je
bio samo igračka.
Da li bilo koji muškarac ima
drugog izbora?
Bolno?
Kako za koga.
Moraće da oliže još mnogo
svežih krasta.
On se saže da je
fotografiše.
Ne, ne nikako.
Njemu je to sasvim
odgovaralo. Mesnato međunožje.
Otkrivanje slobode posle
stida zbog sopstvenog izgleda.
Nemirna pomisao.
Da li imaš kondom?
Нема коментара:
Постави коментар