Kad se setim dede
Uvek ga vidim srozanih
Pantalona
U poljskom klozetu
Kako mirno mokri
Ne osvrćući se na to što
sam odškrinuo
Zavesu kojom je klozet
Umesto vrata bio zastrt.
Njegova uska mršava guzica
Koja govori o jasnoj ćudi
Ako prvi odem
Govorio je svom najboljem
drugu
Javiću se s onoga sveta
A sad njegova bela muška
stražnjica
Govori o beznadežnim
stvarima
Talogu postojanja
Na kome će da izrasta moj
život
Budući nekrolog.
Нема коментара:
Постави коментар