MILAN TODOROV: VEČERNJA SLUŽBA

 

 

Kako misliti o budućnosti kad ni staru drvenu šupu zvanu prošlost, nismo pošteno raskovali.

Elem, britanski naučnici su ponovo uzburkali mrtvo more tezom da neki ključni elementi, Darvinove teorije ne drže vodu. Reč je o problematičnim evolutivnim procesima koji nekad bivaju a nekad ne. Potomak čoveka je evolucijom dobijao sve savršenije oči, ali boja očiju, zar ne, nije ni kod koga evoluirala.

Boja očiju, pomišljam, zar je to važno? Za bezmalo četiri miliona godina, koliko je procenjeno da su stare nedavne fosilne iskopine u južnoj Africi, nijedan čovek nije evoluirao u drugu vrstu. Ljudska koža je najiznošeniji model svih istorijskih revija.

Moje iskustvo življenja je skromno. Hranim se, na moju žalost, vrlo često tuđim mrvicama.

Moj prijatelj, trgovac nekretninama u Beogradu je spavao sa udatom službenicom u svojoj firmi dva puta. Kada je poželeo i treći put, rekla mu je:
„Nemoj da si bezobrazan. Prvi put sam nasela. Drugi put sam želela da vidim da li mi odnos sa tobom odgovara i shvatila da je sve što radimo pogrešno. Treći put ne dolazi u obzir. Hoću da, od sad do kraja života, budem verna svom suprugu.“

Postoje razna iskustva. Tuđa deluju kao moguća, za razliku od sopstvenih koja je tek potrebno upristojiti ali se nema kad.

Kad se moj najbolji drug upustio u beznadežnu vezu sa sisatom Sekom, tek smo nabavili pištolje za … Niko nam nije rekao za šta. Počinjali su ratovi na Balkanu, a oružje ionako nikad nije jelo leba za džabe.

Seka je bila blagajnica u nekada velikoj trgovinskoj kući koja je nosila naziv angro.

Uostalom i kod nje je sve bilo angro.

Od prve mi se nije dopala. Bila je isuviše glinasta i sklona oblikovanju.

Osim sisa nije imala ništa. Čak ni dupe.

To su, izgleda, najopasnije ženske.

Imaju nešto a sve drugo nemaju. Kompleksi ubijaju naveliko.

U početku moj drug je odlazio kod nje samo na kafu.

Kad je ubrzo počeo da spava sa njom ona je još imala nekog apotekara koji joj je plaćao zakup stana u gradu.

Delili su je napola.

Meni to ne smeta, rekao mi je R. Ona je čista žena.

U seksu se često zaboravlja na tragiku svakodnevnog tavorenja u muci, kalu i bezverju.

Imao sam tada nekih porodičnih problema vezanih za zdravlje članova porodice i, kao što to činim u takvim prilikama, okrenuo sam se odricanju.

Potpuno sam eliminisao sve želje, ali žudnja, ona potmula, tišmina, ostajala je u meni kao skrivena mogućnost da se šumskom gljivom zvanom trud upali lula.

Ličio sam samom sebi na opsesivne gradske likove sklone padu.

Neki skladno građen, koščat muškarac sinoć je pao u Sabornoj crkvi licem lupivši o pod. Iznet je ukočen kao kip iz  crkve tako što su ga četvorica muškaraca držala za ruke i noge. Zatim su ga spustili na beton u koji je on potonuo kao plivač. I to je trajalo. Nisam mogao da priđem ikoni kojoj se molim skoro svako veče.

Hitna pomoć nije dolazila. Policija je tvrdila da jurodivi nije u njenoj nadležnosti.

Čovek koji se prethodno pet sati molio u crkvi umislio je da je Isus, rekla je žena koja prodaje sveće.

Čovek se lako navuče na veru.

Prvi čovek nije imao veru.

Prvi čovek je bio navučen na muški, dakle najstariji instinkt.

Poput mog druga koji je zbog sisa broj pet, morao da se ubije iz pištolja Cz 65. Teško je u svemu utvrditi tačne uzročno posledične veze.

Nema božjih miljenika u Darvinovom svetu.

Jezik nagona nije evoluirao. Ostao je isti milijardu godina. Danas patim bez rano otišlih prijatelja. Glupo je da sad kažem kako je sa njima otišao i deo mene.

Nije i ja tek sada, kao pripadnik reda prosečnih,  moram da iznosim žig svoje prosečnosti na trg robova, danas zvanim Trg slobode.