MILAN TODOROV: DEMONI

 

U hrišćanskoj kanonskoj molitvi za bolesne nikada se , po pravilu ne navodi bolest povodom koje se vernik moli bogu, svim svetima i duhu svetom. Premda se navodi ime bolesnika. Bolest se uvek skriva u nepoznatom i često je poistovećena se demonom koga je potrebno isterati iz tela i duše obolelog.

Nije to bilo tako davno, prijatelj iz studentskih dana a docnije samo poznanik na ulici, jednog leta me je zamolio da budem deo njegove, kako je to nazvao, rečne patrole.

Nisam mogao ni da pretpostavim šta to znači.

Uglavnom, kad smo se našli pokazao mi je detektor za metal koji je upravo kupio.

Nisam bio načisto da li da mu se pridružim.

Šta se ovde, osim zaostalih bombi može naći detektorom za metal?

Međutim, kad bih se setio njega uvek sam imao osećaj da mu nešto dugujem. Studirali smo zajedno, kidali na iste devojke. Jednom mi je preoteo jednu, sećam se i danas. Bila je visoka, hladna i tanka crnka. Ja sam se nešto ustezao a on je pozvao da izađu u centar grada gde je stanovao a zatim pod izgovorom da je nešto zaboravio u stanu odveo je tamo i iza zaključanih vrata, bez mnogo ustezanja, ona mu se dala.

Bio je lažov.

Nisam siguran da je to istina.

Brate, rekao je, nikad dublji vir nisam video. Ti znaš šta to znači.

I sad je trebalo da istražujemo reku, virove i tišljake.

Obala je kao nekakav ton koji proizvodi reka.

Reka je plovna, međunarodna, šlepovi samo što ne potonu dok tegle ugalj i naftu iz Rumunije uzvodno ka Beču i dalje ka Nemačkoj.

I sad je u tom tonu trebalo pronaći otkucaj sata njegove ćerke, jedinice.

Svakog dana kupala se na toj plaži sa onim idiotom, rekao je. I onda je, izgubila zlatni sat koji joj je mama darovala kao porodični nakit.

Pristao sam iz sentimentalnosti. U telu uvek postoji dvostruki protok krvi. Onaj merljivi i onaj nemerljivi, ali jednako važan i snažan. Možda i snažniji, jer je automatski, kao disanje.

Ali, već tada sam odlučio da se manem sećanja. U životu je ionako previše besplodnih uspomena.

Zar je važno ko je koga i kada?

Na društvenim mrežama je sve više stavova prema kojima je seks potreban samo kao način za produženje vrste.

Bila je neka žena koja je imala već blizu šezdeset godina i koja je smatrala da je svet zamoren seksom. Stvar je u flertu, u lepoti koja se nikad, ni u stanju pred san, ne sme dodirnuti.

Pretraživali smo dugu obalu celo jedno leto. Plaža, pesak, vrbe upletene u duboka suva korita.

Ništa nismo našli. Ništa vredno. Konzerve, jednu kašiku, čepove od piva…njih je u obali bilo najviše. Radili smo na smenu. Jedan je kopao na mestu gde detektor zapišti a drugi nosio nimalo laku alatku.

Njegova žena nas je molila da prestanemo. Čekala bi nas na ivici plaže ili prigradske šume sa termosom prejake kafe. Bila je i dalje lepa iako stara.

Gubitak ćerke, tamo negde u L.A. ostavio je traga na njenom licu, vratu i očima.

Kao da je želela da se sve to u vezi sa ćerkinom tragedijom završi bez daljeg kopanja po ranama.

Kopali smo i u vodi. Imali smo mala metalna vesla. Sve uzalud.

Onda nam je neki čiča koji je prodavao pivo i sokove u čatrlji pored plaže rekao da se manemo uzaludnog posla, jer su u sve stvari na ovom svetu  upleteni demoni.

Pretpostavljao sam da se drogira. Prastari roker.

Pitao sam ga da li je nekada video nekog demona.

Muškog ili ženskog?

Bilo kog.

Postoje razni demoni. Demoni riba, demoni vesla, demoni patnje, demoni samoubice, demoni raja i pakla.

Imaju bakarne uši. To da.
Nastavili smo da pretražujemo obalu. Na jednom mestu učinilo nam se da smo nešto veliko našli.

Poklopac konzerve koju je rđa toliko pojela da je ličila na gvozdeno uvo.

Osećao sam se loše. Moj drug se jedva vukao, Uvek je bio preterano mršav i poguren.

Jednog dana smo sasvim dehidrirali. Njegova žena, žena naše mladosti nas je čekala ispred hladne, zelene šume uz reku sa bokalom limunade.

Vazduh nad rekom se tresao.

Žena koja mi se nekada neverovatno dopadala bila je mršava, bela, podsečene kose, ugnutih ramena, strašljivog osmeha.

Demon otupelosti uspeo je da nas sve smoždi. Ponekad samo noću, iz nepoznatog sveta, utišanog zvuka telefona čujem vibraciju sličnu zvuku detektora za metal.

Seksualna apstinencija, demoni, device u raju, zrele žene iz literature i komšiluka, uvećavanje mišićne mase tokom leta, voda je hladna, zmija je bezopasna, lego spati, majku božju dozivati…

Izašao sam iz svega toga.

Sutradan, rano, ušao sam u megamerket u trgovinskom centru i kupio baget. Na izlasku senzor je zapištao.