Kad bi se osećao krajnje loše, sanjao je pornografske snove. Ne želim da imenujem čoveka. Uostalom, mnogi muškarci se drže te moralne popustiljivosti i lakog života. Možda žene to ne rade. Ja ne znam ništa o tome šta žene rade kad su slomljene. Možda se koriste vlaškim magijama. Možda stavljaju mišomor u biber. Možda sve zaborave, ako je to moguće.
Uglavnom
lik je znao poimence sve lepotice koje su se preporučivale na Instagramu.
Gydisclosetbo,
Vanja Moves, Malaysianbeut, Jules Haa…
Kad
nije mogao dugo da zaspi posmatrao ih je kao numizmatičar nedostupnu kolekciju.
Mnoge
od njih nisu bile lepe, ali su bile privlačne. Imale su svežinu dalekih gradova
u kojima nikad nije bio i nikad, znao je, neće stići ili moći da ode u njih. I
odista, dolazile su sa Bosfora, iz Njujorka, iz L.A,, pa Pariza, Bolonje,
Praga, Moskve, Španije.
Jedva
da je mogao da razabere sve te znamenite destinacije i pitao se, po ko zna koji
put, zašto izlaze iz njih i otiskuju se (štamparija otisaka?) u svet muške
pohote?
Morao
je sebi da prizna kako ima nečeg teškog u atmosferi tih video zapisa, u tamnoj
muzičkoj pozadina u kojoj ima previše lepih znamenja poput talasa mora ili
cilika čaša u noćnim barovima ili urlika vukova u snegu negde izvan topline
njihovih tela.
Voleo
ih je.
Njihove
gole vratove i lopatice.
Njihov
lažni, ventilatorski povetarac koji im zadiže suknje da bi otkrile, više ili
manje mesnato, međunožje. Ali, samo na trenutak. Onoliko koliko čovek može da
vidi i trepne a ta slika nestaje u migu oka.
Njihov
hod, manekensko ukrštanje nogu, podsećao ga je na devojku iz gimnazije u koju je
bio zaljubljen.
Bila
je vitka, duga, uskog lica i mekih očiju. Treći ili drugi razred gimnazije.
Tršavi profesor književnosti ili istorije izvodi je na tablu i traži od nje da
napiše neke važne datume. Ona se brani da nije spremna. On, opijen njenom
geografijom lepote (tata diplomata, Alžir, sunce, pogled na more i pesak satova
sveta) traži da se zakune da ne zna,
Ona
se kune. Ali, profesor, mlad, tek sa prvim srcem u tankim plućima, traži da
stavi ruku na srce i zakune se.
Ona
stavlja ruku ispod svojih mladih lepinjastih grudi i kune se. Njemu to nije
dovoljno. Sedi na stolici iza katedre, zavaljen i nije mu dovoljno skoro ništa.
Zbog tofa traži od nje da stavi ruku na grudi. Ona okleva. Stavi desnu ruku na
levi stranu grudi. Ona okleva. Stavi. I ona stavlja, opet ispod sise. Stavi na
grudi, naređuje joj. Ona najzad sluša, Polako, kao ispod vode, pomera šaku
nagore. Stisni je. Ona neće da posluša. Njena raširena šaka je maltene
prozračna, ali ipak dodiruje dojku o kojoj njen profesor možda ili svakako – sanja.
Sad,
mogao bi da se zakune da je našao svoju gimnazijsku simpatiju među
instagramovim lepoticama.
Kroz
dremež oko tri sata iza ponoći, šalje joj poruku.
Stavi
ruku na levu sisu.
Stavi.
I
ona u nekoj od stotinu sesija desnom rukom obuhvata levu malu, pljosnatu sisu
za slikanje.
Lepo,
lepo, kaže on i trza se. I dodaje: ne godi mi odsečenost od vremena prošlog.
Нема коментара:
Постави коментар