Ako
sam glineni golub, zašto nemam krila?
Kakvo
glupo pitanje, pomisli odmah zatim. Glineni golubovi ne lete.
Bio
je jedan od trinaestoro invalida rada koji su, posredstvom neke nevladine
humanitarne organizacije primljeni bez posebne lekarske ili bilo kakve druge
procedure na radno mesto obezbeđenja novog velikog šoping mola. Tržni centar
koji su gradili Rumuni, koliko je čuo, bio je toliko zamršen da su ih vodili kroz
hodnike, pothodnike, garaže, spratove, međuspratove i neke tajne odaje bezmalo
mesec dana da bi upoznali ogroman prostor od četrdeset hiljada kvadratnih
metara. Livada, pomislio je, kreneš rano jutrom da kosiš a uveče dođeš ženi sa
sedom kosom na glavi.
Srećom,
nije znao da kosi. Palo mu je to na pamet tek tako. I nije imao ženu. U stvari,
imao je ali ga je napustila posle šest meseci srećnog, kako je on mislio,
zajedničkog života. Ni sad ne zna zašto ga je ostavila. Nikad ništa nije
sanjao. Ona jeste. Pitao je šta sanja. Odgovarala je da sve zaboravi kad se
probudi.
Ali,
sanjaš?
Sanjam.
Blago
tebi.
Nije
hteo da je budi dok sanja. Zbog toga joj je noću vrlo tiho, gotovo nečujno
prilazio isključivo s leđa, zadizao njenu meku svilenkastu haljinu u kojoj je
spavala i ulazio u nju kao lopov u crkvicu.
Sledećeg
jutra je ne bi pitao šta je sanjala.
Jedno jutro samo se obukla, skuvala mu kafu i otišla svojim roditeljima.
On
je, posle toga, otišao u grad. Radio u ciglani. Slomio leđa. Ležao u gipsanom
koritu tri meseca. Otpušten s posla kao nesposoban. Bio dobrovoljac u ratu.
Hteo da pogine, ali ga nije hteo metak. I sad
je golub.
Šeta
po spratovima tržnog centra. Ogleda se u mnogobrojnim staklima. Ruke drži uz telo
kao da su odsečene. Bled je i ima crne podočnjake. Dali su im crna odela.
Patike koje nose na odelo su njihov trošak. Kao i održavanje higijene.
Posmatra
posetioce.
Primetio
je da se neke žene ljube sa muškarcima, javno, na stepeništu, obično posle kakve
kupovine.
Uglavnom
žene prve pružaju usne muškarcu. Ljube najčešće brzo, žmureći, u obraz ili nos,
sve zavisi kako pogode na trzavom stepeništu.
Neki
se ljube držeći se za bedra. Poneko ljubi vrhom jezika. Cak i gotovo.
Međutim,
znao je da je otpad. Kao i sve njegove kolege.
Kao
da su nas birali ko je gori.
Svi
jedva hodamo, imamo buljave bazedovljeve oči, nismo najčistiji ni u glavi.
Nama,
pomisli, niko neće ni na grob pljunuti.
Ali
to sa grobom je bilo preterano.
Savremen,
užurban, uspešan i lep svet koji je bazao pokretnim stepeništem kao da je
neosetno, kap po kap, prelivao svoju energiju u njegovu posustalu svest.
Pogledao
bi pomnije neku atraktivnu napupelu mladu i rekao u sebi: Jebaću te.
To
je bilo potpuno bezazleno iako ružno.
Ne,
ništa ti nećeš j.
Kamere
sve snimaju. Ti si samo golub. Tvoj zadatak je samo da šetaš dvanaest sati dnevno
tamo i ovamo u crnom grobnom odelcetu da bi bio viđen. Tebe treba da vide
potencijalni teroristi. Ti, takav kakav si, njih sigurno nećeš videti. Ono što
ti gledaš, te mlade devojke u crnim helankama pripijenim uz Venerin breg ili sa
otvorenim dekolteima u kojima kao mali noćni hlebovi bubre bele još negnječene
dojke devojke sa periferije, a mi te pratimo, mi znamo da to gledaš i
poručujemo ti: gledaj, nisi interesantan ni ti ni to što gledaš. Interesantno
je samo ono što ti ne vidiš. Razumeš?
U
šoping molu je, u središnjem atrijumu postojao gigantski, desetometarski stub
soli. Bila je to neka, skupo plaćena instalacija poznatog austrijskog umetnika.
So
je trebalo da predstavlja važnost trajanja, jer je poznato ono biblijsko
apokaliptično upozorenje da će smisao života nestati kad so obljutavi.
Prolazio
je nebrojano puta u toku dana pored kipa soli. Uočio je da ga posetioci pipkaju
i posle ližu prste. Nijednom ga nije pipnuo. Kamere koje su sve snimale mogle
bi to da potvrde.
Gde
ću još da ližem so ovakav.
Međutim,
mislio je kako bi vredelo pokušati. Liznuti. Liznuti pa umreti i znati da si
najzad uradio nešto umesto krika ili praska stakla tvog tela na koji čin se
nikad nisi odvažio.
Mislio
je na svoju ženu, jedinu ženu koju je imao i koja ga je ostavila zbog
kukavičluka. Jednom je i nju video u šoping molu. Bila je loše odevena. Pomalo
unezverena. Sačekao je na uzlazištu.
Kako
si?
Ha
ha, nasmejala se. To si ti. Još si isti?
Sutradan
je ofarbao kosu u crno.
Lepe
posetiteljke su išle posvud.
Opet
je otišao do onog kipa soli. Ovlažio je prst, prineo ga kipu a zatim usnama.
Poljubac,
slano, možda malo razblaženo, kamere, krila, čekamo, ambisi su mirišljavi.
Нема коментара:
Постави коментар