субота, 27. април 2024.

MILAN TODOROV: VEČERNJA

 


Umoran sam od discipline

Umoran od pažljivosti

Vozi polako

Put je prašnjav a okolo su

voćnjaci ili kolibe za stanovanje

Sa malom decom koja se igraju

Odmah tu pored puta

Sa starim izlizanim automobilskim gumama

većim od njih.

Uplašen sam od strahova.

Od gledanja promena na licu

U retrovizoru čim sednem u automobil

Znam da staklo uvećava

kao ubrzanje čekanja na smrt

Ali mrzim sve te građanske borbe

Za učtivo nestajanje

Znam da ne postoji čudo

Juče sam upoznao tipa

koji je napisao

himnu za neki manastir

i misli da će zbog toga živeti duže.

Mene zanimaju samo mali zaboravi

bez priča o smislu univerzuma

Hteo bih da budem živ i velikodušan.

Jedan pas, crni, mi se umiljava oko nogu

na čardi pored Dunava

a drugi žuti reži na mene.

Blizu je ponoć.

Crni je uz nogu, topao

a žuti je skutren podalje.

Možda je mudar.

Osećanje biti tu

Da si tu negde

sa skupljenim dlanovima

Sa skupljenim nogama

Tu si

Udaljen.



Нема коментара:

Постави коментар