Bule je nosio svoj u čarapi sa desne noge, kao što kriminalci nose revolver ili nož.
Gazdarica malog pansionata u kome su odseli je bila neoprezna. Svideli su joj se, unela je podatke o njima u boravišnu prijavu, ali im je vratila dokumente na njihovu molbu.
-Da se slobodno krećemo najlepšim gradom na svetu.
Gazdarica ih je pitala da li možda traže posao. Pritom je posmatrala Neru sa ljubaznim osmehom.
-Za sada ne – rekao je Bule.
Ujutro, kad je trebalo da krenu Nerinog pasoša nigde nije bilo.
Do podneva obišli su sva mesta na kojima su bili prethodne večri.
Niko nije našao takav dokument.
Razmišljali su da odu u policiju.
Jedna velika kameno oblačna zgrada žandarmerije nalazila se upravo na Jelisejskim poljima.
Otišli su motorom do nje.
Ispred zgrade mirno su šetale lepe devojke različitih boja koža. Nosile su miniće i vrtele na isti način malim Dior tašnicama.
Mladi žandarmi koji su stajali ispred ulaza u policiju ponašali su se kao da ih to nimalo ne zanima.
U poslednjem trenutku su odlučili da ne uđu u tu policijsku kasarnu nego da sednu u obližnji kafe i popiju nešto.
-Gladna sam – rekla je Nera.
-Hoćeš kanape sa haringom?
-Nisam to nikad jela.
-Mislim da se nećemo pokajati.
Naručili su kanapee i vodu.
Konobarica, neka Afrikanka, pogledavala ih je podozrivo.
-Ko je jebe – rekao je Bule.
Nera se složila. Bila je lepa i mirisala sveže uprkos prepodnevnoj jurnjavi.
Bule se znojio. Telo mu je bilo mlohavo, prsa prošarana sedim dlakama a niz opuštenu kožu stomaka slivao mu se znoj.
Afrikanka se verovatno pitala šta će takva lepotica sa takvim debeljkom.
Donela im je doručak, sela za polukružni stakleni šank i upiljila pogled u zid na kome je oslikan Lamanš.
Bila je to reprodukcija crteža Londre, nepoznatog autora iz 18. veka. Mornari su sedeli na dokovima, dok su brodovi poigravali na velikim modrim i srebrnim talasima okeana.
Nisu imali mnogo novca.
Bule je razmišljao kako da prevare debelu sumnjičavu Afrikanku.
-Nemoj – rekla je Nera. – To će joj gazda odbiti od plate a ona, možda, tim francima hrani decu u nekoj francuskoj koloniji.
-Šta misliš da li je strašnije to što je ovde ponižavaju ili tamo gde je odrasla bez mogućnosti da zaradi novac za život.
-Pravo da ti kažem – rekla je Nera vrteći kažiprstom oko vrha staklene čaše sa vodom – mislim na one devojke ispred žandarmerije na Šanzelizeu.
-Kurve?
-Kakva je razlika između titule kurve i titiule baronice?
-Ne znam – priznao je Bule. – Nikad nisam imao baronicu.
A onda je u ekspres restoran ušao jedan stariji gospodin, besprekorno elegantan, uredan i, sudeći po pogledu koji je odmah bacio na Neru, još aktivan kao muškarac.
-Idemo – rekao je Bule. – Sada je pravi trenutak.
Stariji gospodin im se nasmešio.
Afrikanka je prišla i zatražila da naplati.
Gospodin za šankom joj je mahnuo rukom simbolilički pokazujući da će on izravnati taj račun.
Bule se uhvatio za zadnji džep farmerica tobože u nameri da izvadi novčanik.
Nera je prišla gospodinu i zagrila ga kratko, brzo, gotovo bez dodira.
Starac je rekao:
-Merci madmoazel, mersi boku.
-Kako si mogla – pitao je kad su izašli Bule. – Stariji je od tvog oca.
-Vama muškarcima su godine važne, a nama je važno samo koliko je muškarac zaista muškarac, pa imao ma i tri stotine godina.
Seli su na motor.
Nerine duge preplanule noge, starac u staklu restorana, oči crne devojke sve to je činilo da se osećaju kao pod staklenim zvonom.
Otišli su u onaj mali privatni hotel i legli prethodno spojivši dva kreveta za samce.
Na komodi iznad kreveta stajali su netaknuti diskovi sa porno filmovima.
-Volim kad si na sedištu iza mene – rekao je Bule pripaljujući cigaretu, naravno.
-Da li znaš šta ja volim?
Bule je bio zatečen.
-Volim muškarce koji se rastaju, koji svesno odlaze od svojih naviknutih žena.
-Zašto – pitao je Bule – ne razumem.
-Ni ja ne razumem – rekkla je Nera i okrenula se na drugu stranu kreveta, bez tuširanja, bez dodatnih dodira.
(nastaviće se)
