(odlomak iz romana u nastajanju pod imenom Bibliotekar)Bibliotekar, uhvaćen u voajerstvu u dvorištu svoje kuće, o čemu je nametnuta mu stanarka Spomenka svima koje sretne naširoko pričala uveličavajući i dodavajući nove detalje – odlučio je da odustane od uveliko najavljivane izložbe slika, crteža i fotografija.
Plašio se reakcija javnosti. Počeo je da sumnja u sebe kao muškarca.
-Imao sam grip prošlog proleća – govorio je prijateljima – i od tada imam neku blokadu. Nedostaje mi intimnost, ali je se plašim.
Prijatelji su mu savetovali da ode kod lekara.
-Ne, mislim da od toga ne bi bilo koristi. Kod mene je reč o starenju, možda bi se moglo reći i o zrenju. Što sam stariji sve sam manje zainteresovan. Moja žena i ja sada imamo dublji odnos. Više se smejemo i dodirujemo, ali bez seksa, jer on je, shvatili smo, precenjen da bi mediji, porno industrija i farmakologija sa svim tim vibratorima, kremama i vijagrama zarađivali više novca. Osećamo se srećnije nego ikada. Otkrili smo da se najvažnija erogena zona nalazi između naših ušiju. U glavi.
Lokalni slikari, ogrezli u piće, neoslobođeni brutalnih strasti – preslikavali su aktove iz Jansonove Istorije umetnosti koju su pozajmljivali iz Biblioteke i vraćali je umrljanu farbom, pa je Bibliotekar zabranio da im je ubuduće izdajem.
Pomišljao je da izložbu odgodi na neodređeno vreme.
- Književne večeri su prava stvar za dom knjige. Razume se, one nisu atraktivne koliko bi mogle da budu, ali moraću nešto da smislim.
I posle nekoliko daa došao je na ideju da u središtu biblioteke, kao svojevrsnom holu, postavimo pravio pravcati bokserski ring za književne polemičare i romanopisce.
-To su teškaši u književnosti i možemo očekivati zanimljive borbe.
- A pesnikinje – pitao sam, bojažljivo.
-Uključićemo i njih, naravno. Fizička bol je mnogo lekovitija od poetskih metafora.
Bilo je tu mnogo posla oko organizacije prvog turnira.
Bibliotekar koji se zvanično nalazio na bolovanju nije mogao da bude ringovski sudija, naravno.
Za sudiju je stoga određen nastavnik istorije, onaj koji je pisao lepe nikad javne pesme nastavnici srpskohrvatskog jezika.
Za nabavku ringa sam bio ja zadužen.
Setio sam se da je u okviru nekadašnjeg Sokolskog društva postojao i lokalni bokserski klub koji su vodila dva brata blizanca. Bili su strašni borci, ali su ih trajno udaljili iz ringa i zabranili im da se bave boksom zbog toga što su se smenjivali u pauzama između rundi misleći da sudije neće primetiti razliku.
Obećali su mi ring. Oni će ga doneti i postaviti.
Bibliotekar je ugovarao učesnike. Iz Beograda je trebalo da dođu tri romanopisca i dve pesnikinje.
Drugi tabor činili su novosadski polemičari i tri muškobanjaste pesnikinje.
Književni boks je zakazan za subotu u 17 časova u biblioteci.
Bila je sredina leta. Otvorio sam sve prozore da se sala malo rashladi. Braća su zatezali konope. Malo su govorili. U stvari govorili su otežano, što je stvaralo dodatnu atmosferu napetosti oko mogućih ishoda borbi.
Mnogi meštani su se podsmevali Bibliotekaru, ali on je smatrao da je zamisao veoma dobra, da predstavlja nešto novo i da će to predstavljati pomak u kulturnoj žabokrečini koja je zavladala.
Prvo dođoše gosti iz Beograda, mnogi među njima, romanopiscima, sa nosevima načetim boemijom. Pesnikinje behu krupne, crne, imale su duge koščate ruke poput pijanista.
Domaća ekipa je bila vrlo ponosna što učestvuje u nečem tako retko ili nikada viđenom.
Među mnogobrojnom publikom isticala se ražalovana balerina. Bila je obučena u laku letnju belu haljinu koja je imala dubok izrez na leđima i prsima. Nije nosila grudnjak i njene male pločaste sise lako su se njihale ispod prozračne haljine od izbeljenog lana.
Lokalne pesnikinje amaterke su se pobrinule za torte.
Nastavnik likovnog je doneo skicen blok i akvarel boje, mada umetnici više od rakije, piva i vina nisu ni očekivali.
Biblioteka je bila puna kao nikad do tada. Umalo nismo izbili zidove da bi svi posetioci stali u nju.
Bibliotekar se zapričavao sa gostima. Poznata beogradska pesnikinja iznenada ga je zapitala.
-Ako ovo potraje, a sva je orilika da hoće, gde ćemo prenoćiti?
Bibliotekar je pogledao svoju mrzovoljnu ženu.
-Vi – rekao joj je – imate krevet kod nas. A za ostale ćemo se isto tako pobrinuti. Ovaj gradić je poznat po gostoprimstvu.
Malo je popio.
Pesnikinja mu je uputila osmeh i pružila ruku.
-Ujutro ću vam zaliti cveće u bašti. Imate cveće, zar ne?
Bobliotekareva žena je rekla da imaju.
Pesnikinja je u ruci držala već drugu čašu vina i smejala se glasno.
Bibliotekareva žena je bila u društvu uglednih građana i nije se upuštala u razgovore.
Balerina je bila toliko razodevena da joj se na golom trbuhu video ožiljak od operacije slepog creva.
Saligia je reč sačinjena od prvih slova sedam smrtnih grehova – zapisao je Bibliotekar dan nakon književnog ring susreta.
Saligia, napisao je profesor Pacifističke škole i religije sa univerziteta Berkli, je protokol koji pati od moralne neučinkovitosti.
Šta je greh?
Gordost je danas, u vremenu kada svi gubimo sve, zapravo vrlina.
I drugi tobožnji gresi, sa preljubom na kraju krajeva,samo su pokretači istorije našeg roda. Doduše, mračni pokretači, ali oni su istovremeno bujnost, plodnost i rast.
Blud je neopravdano kvalifikovan kao nemoral. Ali, šta ako je on, a velika je verovatnoća da jeste, vesela krepkost.
Lenjost ili acedia koja je zavladala danas je kao ovo letnje vreme koje i monahe nagoni da se protiv telesnih poriva bore molitvom.
Balerina je primila na stan jednog krupnog, bradatog romanopisca iz Bg.
Veče je bilo kao u Božanskoj komediji, kad se Dante i Vergilije, koji ga vodi posle prolaska kroz Pakao u centar zemaljske kugle da bi se očistili od glavnih grehova, ajzad grle.
Dobri, mali grehovi telesnoljublja se nikad i nigde ne pominju.
(nastaviće se)
Нема коментара:
Постави коментар