VOJISLAV DESPOTOV
BOGOVI U BOCI
(Zapadna Nemačka)
Sedeo je miran i začešljan, kao krava koja je lizala samu sebe, u podnožju Doma, čuvene gotske katedrale.
Donosio je prihod.
Preprodavao je suvenire: Budu od slonovače, Hrista od hrastovine i Krišnu od šarenih krpica.
Nikada ranije nisam video jednog čoveka za štandom sa tri boga.
Okretao sam se čitavog tog petka oko katedrale, čekajući da odu svi vozovi i da se turisti onesveste od fotografske iscrpljenosti.
U svakom krugu konstatovao sam da mu se izraz bezbrižne transcedencije, uprkos stalnom mahanju figuricama i vraćanju kusura, uopšte ne menja.
U kasno popodne naišao je organizator prodaje i pokupio zaradu. Trovernom trgovcu dao je procenat.
Pitao sam se: nije li suvenir svakog božanstva bio povratna stvar, vezana ( putem procenta) za gumicu provoda preko vikenda?
U toku radne nedelje, do petka predveče, zaklinjao se svakom pojedinačnom bogu da će verno, troverno, služiti, smerno preprodavajući njegovo brzo, zanatski materijalizovano obličje.
Zakletva je bila utemeljena na standardnom evropskom nestašluku. Na potrebi užasnog kajanja nakon proste krivice.
Prodavac je zaključao drveni štand i požurio u najbližu krčmu kraj katedrale. Poručio je flašu piva.
Lice je počelo naglo da mu se menja. Činio je čuveni nagli skok iz petka u subotu, iz vere u ličnu sigurnost.
Bio je to spori, neizmenljivi greh naspram brze civilizacije.
Pio je bez zaustavljanja. Ruke su mu drhtale. Novčanik mu je bio debeo. Oko vrata, vezan sigurnosnim lančićem za mozak, visio je ključ od štanda čije će sledeće otvaranje trobožanski pasti u čisto jutro ponedeljka.
MADONA OTKINUTE NOGE
(Istočna Nemačka)
Hans je jedan od najređih zanatlija u Evropi. U prostranoj drvenoj radionici, negde između Baucena i Drezdena, privatno i prašnjavo provodi čitav dan u opravkama drvenih idola.
Ako je vašoj kućnoj madoni nestašno dete otkinulo nogu, ako je hristovom Hristu vaše crkvene opštine grupa crva pojela krst, ako je nekog sveca sa raskrsnice udario grom u oreol, donesite ih Hansu.
Opraviće ih.
Doduše, vaša interesna stvar će nekoliko nedelja čekati na pretrpanim policama, među idolima svih veličina i funkcija; kada dođe na red, Hans će uzeti komad novog drveta i, deljući ga, bruseći i tutkalom lepeći mesto na koje ste imali žalosne primedbe, udahnuti komadu smisao koji će vas ponovo, u obnovljenoj nadi, držati na kolenima.
Ako ste, dok niste klečali, nožem urezali preko celog tela vaše važne drvenarije par neprijatnih, erotskih grafita, Hans će popuniti ureze magičnom piljevinom i zataškati lice stvari.
Hans je iznad situacije.
U ruci još uvek vrti otkinutu butinu madone, zamišljeno puši lulu i kaže da bi ga fabrička konkurencija sa proizvodnjom novih, plastičnih tela idola mogla oterati u penziju da nije sve više i više manijaka u Evropi.
(iz zbirke avanturističkih eseja "Vruć pas" Vojislava Despotova, 1985.)
Нема коментара:
Постави коментар