RATKO DANGUBIĆ
ZLATNA JAJA
Prijatelj i saputnik, dok klopara voz, govori mu da se seća vremena kada su u stanicama, na tablama lepili portrete lopova, kako bi ljudi na vreme bili upozoreni na koga da obrate pažnju. Skoro mu je objavljena knjiga pesama, i putuje na književno veče. Tačnije, vraća se u zavičaj: sam Bog zna da nije uzbuđen. Tamo mu je ostala oronula porodična kuća, tamo je starački dom, gde zadnje dane provodi senilna tetka Jelisaveta. To su jednačine koje su ostale nerešene. Ne voli da je predmet posmatranja: publika je za njega nužno zlo. U ravnici se pripremala kosidba: talasalo se polja zrelog žita. Osećao se kao lađa koja se ljulja, naginje se na jednu i na drugu stranu. Nije ni primetio kada je voz stigao u stanicu. Osećao se i srećnim, a bio je i uzdržan. Fotografisao je kuću, odneo tetki poklone i pare. Bilo mu je neprijatno kako su ih lepo dočekali. U punoj sali Narodne biblioteke dva moljaca govorila su o njemu lepo: znao je da im ne mora da veruje. Prolamao se i aplauz. Umeo da priča besmislice kad nema drugi izlaz. Ustao je, nakon monologa prjatelja, i izdeklamovao poemu o guski koja nosi zlatna jaja. Poema se završava stihom: Još malo, i sa brda, u gornjem toku reke, krenuće bujica, bistra voda. Znao je da u sali nema ni dvoje koji ga razumeju. Prijatelj, glumac, koji ide s njim na putovanja, recitovao je onda i njegovu pesmu o dedi i unuku, u kojoj deda unuka uči kako se plete ribarska mreža. Sve je izgledalo lepo: u vazduhu su, poput paperje, lebdele metafore. Kada su ljudi izlazili iz sale bilo je veselo: seo je iznuren na fotelju u kancelariji upravnika bilioteke, i stresao se, kao da mu je hladno. Na putu prema restoranu “Moruna”, sustigao ga je, dok je zaostao, dečak i dao mu zamotuljak, s rečima: Poslala Vam je mama. Dok su birali jela, okretao je zamotuljak u džepu i radovao se da niko nije video dečaka. Iza ponoći, kada se s vraćao istim vozom, uspeo je da pogleda sadržaj u maramici. Prijatelj je govorio o asteroidu koji će pasti na zemlju, o smaku sveta. Naslonio je potiljak na naslon i zaspao, sa željom da se nikada ne probudi.
Нема коментара:
Постави коментар