RATKO DANGUBIĆ
KOŽAR NIKOLA
Tupo su na peronu odjekivali mukli glasovi i koraci. Taj voz iz Sombora će nas zadržati, neko je govorio, i to dobro će nas zadržati. Od putnika bez desne noge, koji preseda, nepoznati doznade šta se događa. Na stanicu u Gajdobru stigao je i teretni voz, pun pirgastih kokošaka. Po peronu se šetao policajac Ivan i lupkao se pendrekom po desnoj butini: stvar je, mora se biti oprezan, ozbiljna. Neko je proneo vest u kafani Zelengora da je ovo poslednji putnički voz na pruzi za Palanku, i da pruga postaje industrijski kolosek. Na debeloj grani lipe, u dvorištu stanice, visila je ljuljaška ćerke šefa stanice, svima znanog Tišme. Povodom vesti o poslednjem putničkom vozu za Palanku, krojač Nedin iz Paraga je rekao: Ne verujem. Marija, bila je jurodiva i bila je iz Deronja, mrmljala je očenaš. Šuštali su, s one strane pruge, divlji rogači. Pored poslastičarnice stajala su dvojica u kožnim mantilima. Otpravnik vozova, Milićević, koji je imao dežurstvo i u toku noći, proveo je mirnu smenu. Bila je kasna, topla jesen. Suvonjavi dečak iz kuće Dolenčevih vozio je po peronu trotinet. Prošle godine, na zidu čekaonice I. klase, slikar iz Futoga molio je da naslika Posrnuće sveta, ali mu nisu dali: Na skici je bio poskok koji leži u krilu sunca. Samo bi vešt narator ovo mogao da poveže u priču, a takvih u Gajdobri nema. Čak se i osobenjak Jovanov, koji je bio u svađi sa celim svetom, divio kakve stvari sve mogu na jednom mestu da se steknu. Iz razgovora, uzvika i zapažanja, nepoznati doznade i da će ispraćaju poslednjeg putničkog voza za Palanku prisustvovati i vlast, koja kasni zbog otvaranje ludnice u Novom Sadu. Oni koji su stajali bili su veseli, strpljivi, kao da će i sami ovim vozom odmagliti. Sve nekako liči na pretrpan izlog u radnji kolonijala. Na vratima, koja vode na veliki peron, policajac Ivan širi ruke, zagrađuje put kožaru Nikoli, koji zatečen ne zna kuda će.
Нема коментара:
Постави коментар