RATKO DANGUBIĆ
KNEGINJA
Negde iza ponoći probudio se zbog košmara i učinilo mu se da žena Kneginja nije pored njega. U ovom mraku, pokušava i nešto drugo; da se sabere. Ima li snage da sam ostane u ovoj sobi. Izgubio je nedavno posao, izgubio je i veru u sebe, izgubio je poverenje u ljude. On se pridiže u krevetu 2x2 metra, trgnu jorgan, ali ne oseti nikakav pokret. Prođoše ga žmarci. Nema u njegovom srcu, ove noći, primera ljubavi, nema ljudske toplote, nema kolaža sećanja. Uverenje da nije nikome potreban dovodi ga do očaja. Spustio je noge na tepih i upalio lampu na natkasni, koja mu služi i za čitanje stripova. Uzmnemiren, okrenut leđima strani na kojoj je žena spavala, polako se osvrnuo. Kneginja je ležala mirno, pokrivena delom jorgana, sklupčana, u pidžami boje ciklame. Nikako ne može da seti kada joj je dao ovaj nadimak. Sve kao da joj je potaman. Ovo mora da je njegov konačan prekid normalnog života. Kneginja je zaspala pre njega, hrkala je sa otvorenim ustima. Ne, ne sme da ograniči svoj životni prostor na ovu kuću, nije ovo njegov jedini svemir. Uzeo je u ruke strip koji je sinoć odložio na natkasnu, zagledao se u jednobojni crtež kauboja na prvoj strani i uzdahnuo. Ne podnosi knjige filozofije, ne podnosi enciklopedije. Treba da žive od penzije, od onoga što su skupili on i Kneginja za trideset godina. Mogu, ako treba, da prodaju i vikend kuću na Fruškoj gori. Kneginja je, i u snu, izgledala potpuno opuštena, gotovo da je delovala detinje, bezazleno. Izgledalo je da joj je san dosta čvrst i da joj svetlost lampe ne smeta. Posumnjao je da se pretvara da spava, ali se nije oglasio ni kada se nasmešila. Šta je ostalo ovde od nekadašnje ljubavi? Ugasio je lampu i legao na leđa. Zurio je u plafon koji nije ni nazirao.
Нема коментара:
Постави коментар