Na bajeru
Uprkos komarcima
Vidiš samo reku
I okrajke grada
Koji se stišava
Divnu reku
Samo zato što je večna
Uprkos zidovima od betona
Kojima je okružena
U svakom slučaju
Možeš da sediš na nekoj
stolici
U nekoj kafani na plovnom
putu
Gde te svi znaju ili ne
znaju
Ali osećaš da si
dobrodošao
I tada osećaš da je noć
Koja se sprema
Noć koja dolazi
Samo prolazna nepogoda
U tvom sadašnjem životu
Sa čašom vina
Nije važno kog i koje
boje
Vino je bog dobre noći
Koja mora da bude dobra
Mornar sa, u plićaku
usidrenog broda,
Sedeo je pored tvog stola
Sa malom, kratkom ženom
U šorcu koji je otkrivao
krajeve njenih
Mladih nogu
A tu si bila i dva vrlo
mala deteta
Onda su otišli gegajući se
na svoj šlep
Noseći porcije hrane u
stiropornim kutijama
I seli u sivi limeni
čamac
Na vesla
Kojim su otišli u
Svet sanjanih riba
Koji si odavno napustio
Kada ti se činilo da se
sve kreće
A sada se sve vratilo na
početak
I noći već umeju da
budu
Veoma
Veoma hladne.
Нема коментара:
Постави коментар