MILAN TODOROV: ŽENA IZA ŠALTERA

 

Tamnoputa sa plavom kosom

za šalterom boje cigle

Objašnjava mi gde se nalaze

Formulari za potvrde

Ove i one.

Ali, kažem, mene zanima

samo potvrda o prebivalištu.

Ovde živite, pitala je

Rekoh da

U ovom delu sveta.

Skoro da sam bio ponosan

Sedela je za pultom

U policijskoj stanici

Bilo je već sedam uveče

Isticalo je njeno radno vreme

Delovala je zainteresovano

Ne samo za mene

Činilo se za bilo kog muškarca

I to mi se svidelo

Ta nezakopčanost

Dekolte istinite nade

Samo je sedela

I milovala vrhove svojih prstiju

Bez ikakvog vidljivog razloga

I nije imala puno šminke na sebi

I nije bila lepa na onaj nov način

Kako su lepe današnje gradske devojke

Pa opet je delovala čvrsto

Kao neko ko zna šta hoće

Kao neko kome život tek počinje

Želeo sam da joj kažem

Da dobro izgleda

Uprkos malo zapuštenoj boji kose

Uprkos umoru na kraju radnog dana

Dugog i iscrpljujućeg

Uprkos dece koja je čekaju kod kuće

Uprkos vena koje će tek dobiti

Sedeći do kraja života

Iza tog prljavog staklaž

Očekujući noć koja prelazi

U novi dan

Ali nisam ništa rekao

Bio sam joj zahvalan

Što gleda svoje nokte

Jer tako se počinje

Držanjem sebe

U odnosu na druge

Jer nema drugog izlaza

Osim čekanja 

U iskrenom nadanju.