MLEKO SMOKVE

Sve je nestvarno mirno kao posle oluje.

I svi misle da je dobro što se čovek prethodnog dana nađen u prljavoj plitkoj vodi udavio tako što je želeći da se dokaže nekome skočio sa mosta u reku I što je pritom pao na leđa I izgubio dah I napunio pluća vodom I što je sve za koji minut bilo beznadežno.

Sasvim bi druga slika bila sada na plaži da je potvrđeno ono što se u prvi mah mislilo a to je da je nesrećni čovek pokušao samoubistvo.

Ubiti se greškom, bez namere, želeći da pokažeš hrabrost, svima sada kao da je sasvim u redu.

Pema Majkić sedi u svojoj platnenoj stolici na razvlačenje I, takođe, oseća olakšanje.

Crni napušteni pas koga on zove Žuti napada iznenada belu pudlicu. Pema misli da smo suočeni sa neverovatnom količinom klanja. U svetu se, čitao je, svakih pedeset I osam sekundi dogodi ubistvo I čini mu se da je nekada svet bio veći.

Umoran bračni par tako oko šezdesetak godina pojedinačno konstatuje, naročito ona, preterano okrugla žena da je u Splitu na plaži istaknut znak o zabrani dovođenja pasa. Muž, krupan, dobroćudan, tapše rukama I tvrdi da je kazna za nepoštovanje ove odluke pet stotina evra.

-Nigde ovoga nema, kaže sisata crnka tridesetih godina koja gleda u Pemu kao da traži razlog da I njega napadne nekom primedbom.

Ključar sa kojim je Pema običavao da se “spušta” talasima reke nizvodno naravno, ulazi u vodu neuobičajeno oprezno. I njegov novi prijatelj, bledi mladić, oštrog pogleda, pogleda bez jasne namere I naročitog smisla, ulazi u vodu do pojasa.

Stoje tako kao male staklene figure, jer došlo je vreme opreza.

Mlada žena žalosnog pogleda, u vrlo oskudnom bikiniju, skraćenog donjeg dela tela, motri na decu u plićaku.

Pema misli kako je, sada sasvim izvesno, luda hrabrost I besmisleni prkos mladog čoveka koji je skočio s mosta zatvorila sezonu dovečernjeg plivanja.

Ali ne mrzi tog mrtvaca. Ne mrzi ni crnog psa žute boje koji napada male pudlice čije vlasnice ni za šta nisu krive, osim možda malo.

Vreme je još lepljivo.

Pema se vraća kući I bere plodove stare smokve. Lekovito mleko curi mu niz prste. Oštri listovi Adamove I Evine smokve režu mu kožu na rukama. 

Ta smokva, to poraženo leto sa neočekivanim dramatičnim krajem u ritualnom kupanju u njegovoj reci Gang I saznanje da nikad nema pobednika I nemogućnost da spozna zašto su tužne žene u najboljim godinama sa najboljom decom sa najboljim torzoom I sa malo skraćenom figurom u sumraku – traje.