Devojka na biciklu
Bešumno okreće pedale
I da nije malog belog svetla
Ispred volana
Ne bih je primetio tik iza sebe
Sklanjam se sa biciklističke staze
Ona bez pokreta klizi dalje
Zatim se zaustavlja na semaforu
Ali ono što je čudno je da malo svetlo
Na njenom biciklu i dalje osvetljava
Mrak
Premda se točkovi dvotočkaša ne okreću
Godinama već ne vozim bicikl
Mada ga i dalje volim
A kad sam ga vozio
Davno beše
Noću
Po dolmi uz reku
U povratku iz mladih doživljaja
Osećao sam zanos
Neverovatan poriv da živim
Telom
Okrećući pedale vrtoglavo činilo mi se
Da svetlo proizvedeno
Trenjem male dinamo mašine
O crnu gumu
Čini da noć
I raspoloženje ljubavne noći
Potraje duže
I tako shvatih šta mi nedostaje
U današnjem svetu
Fizički napor
Dodir bez baterije
Devojka u plavom fudbalskom dresu
Ponovo mi prilazi i nudi flajere
Za Planetu sport
Ne želim kažem
Stoti put mi nudite isti plakat
Ona naglo trže svoju ruku
Izbegavajući mogući dodir
I pogleda me otvorenim
Čvrstim pogledom
Svesna sebe i istovremeno
Sebi nedostojnog bizarnog posla
Ali beše to samo mikro delić sekunda
Da bi lice prebacila
U ravnodušan izraz iznajmljene
Osobe
Izraz koji daje malu šansu
Ukoliko ne uspe da se
Pokrene
Da više ne znači
Kao do sada
Program za manje novca
Nego da bude lična
I tu se uvek setim Pavela
Malog bledog dečaka
Sa kojim sam sedeo u gimnazijskoj klupi
Pavela koji je sve vreme
Svih šest ili sedam časova
Prstima slabašno stiskao svoj
Ud
Ne gledaj govorio sam sebi
I nisam želeo da gledam taj fizički
Primer stvarnog života
I sada shvatam koliko je devojka u plavom
Svesna sopstvene ugroženosti
Jer spoljašnji svet lažne moći
Koji nam gradi lažnu buddućnost
Neće moći...
U stvari hoće
I činiće to do poslednje plavuše
Neke nove razume se
Koja strpljivo čeka
Da nam pruži kolorisan papir
U mini suknji
U čistim belim gaćicama
Naizgled nedodirljiva
Naizgled drčna
Nežne građe
Plave kose do dupeta.
Нема коментара:
Постави коментар