MILAN TODOROV: PREŽIVETI ŽIVOT

Sedeo je sam ispred mikromarketa

Kod kvantaške pijace

Sa flašom piva i malim kuhinjskim sunđerima

Prosutim po stazi

Tu je nekad bila fabrika Kulpin

I tu je iza uskog 

Iza rešetaka

Sada razlupanog prozora

Godinama sedeo moj otac

Blagajnik voća i povrća

Mimo svoje volje

Već star čovek

Bačen u svet u kome ništa

Ne možeš uraditi

I taj beskućnik sada

Nisam siguran da je imao flašu piva u rukama

Ali delovao je takođe kao čovek

Koji nema izbora

Sedeo je sa svojim malim žutim sunđerima

Koji kao da su mu pali s neba

Poput peska iz Afrike

I delovao nezainteresovano za prodaju

U jesenjoj ravnodnevici

Sa tamnijim danima

Bez slave.

Uvek sam mislio da čovek nije kriv

Za svoje stanje

To je tako i tako to ide

Čovek proguta sebe

Prošao sam ga a onda se vratio

Zašto

Zašto sam želeo da imam išta sa tim

Ne znam

Pošto sunđeri, pitam.

Tri za sto.

Uzimam tri za sto

On mi dodaje još tri

Prva si mušterija, pa za sreću, kaže

I pokazuje mi srednji prst

I to mi, ta kuraž, taj sram preživelog

Života

Beše najveća radost danas.