MILAN TODOROV: GRAD PREKO REKE

 Sada kad se na sve strane

Grade mostovi

Volim  volim da idem

Preko starog

Onog koji je najčešće rušen

Pa obnavljan

Volim sve što u sebi

Čuva sećanje na sebe

Što ume da bezosećajno

Čeka udarac

Znajući da su udarci

Života kao laži

Kao bivše ljubavi

Kao bivše mržnje

I da se stvari okončavaju

Ne zaboravom nego

Novim ljubavima

Novim mržnjama

Novim lažima 

Novim rušenjima...

Idem preko mosta

Čovek koji peva

Mesec je polupun

Još je dakle dobro

Dok se penjem stepeništem

Ka mostu

Kese kurtoni žvakaće gume

Slatkiši prazne tube farbe

Za kosu

Ne smeta mi

Sve je ljubav...

U pauzama.