MILAN TODOROV: STARI AVGUST

 

Ono o čemu mislim

Pokušavajući da zaspim

Ono je što ne postoji više

Potopljen šlep

Toplo letnje popodne

Majstor iz obližnje fabrike

Dojahavši na biciklu

Na mali rukavac Dunava

Iz plitke vode

Iz koje izranjuju duhovi

Lađara

Vadi zelene kočoperne grgeče

Zatim se okreće i kaže mi

Mali dodaj mi tu flašu vode

Iz ranca

Riba radi kao luda

Uzmi malo i ti

Avgust je

Onda uzima cigaru

Naabija je u usta

Kreše upaljač koji teško pali

Baca cigaru

Nova riba je na udici

Voda iz ćase je sveža i

Ništa nije bilo kao što će biti

Možda je greška što sam prebrzo

Otišao

Tražio sam posle pogledom taj šlep

Utisnut u pesak

Tražio sam čoveka koji je lovio

Lepe grgeče

Ušašvši u moj mladi život

Da bih sada

Zreo i željan nemogućeg povratka

Mogao da zaspim

Deo mene da zaspi

Pa zatim drugi deo

Grgeči na suncu

Grejači u noći

U kojoj uredno pišam

Pre spavanja

Oblačim pidžamu

I pretvaram se da sam mrtav.