MILAN TODOROV: SUVENIRI

 

 

 

Ništa mi se nije desilo

Odavno

Ne računam lične vremenske nepogode

Koje za sada

Dolaze i odlaze.

Kad sam bio mlad

Imao sam to nešto

U rukama

Mnogo manje sam se trudio u svemu

Nego sada

I pojma nisam imao

Da će ovakav kraj doći

Doduše sporo

Ali sa bljutavim ukusom sudbine

U koju ne verovah.

Ali šta mi je ponovo potrebno?

Šake su mi još žuljevite

Naročito desna sa kojom sam

Prinuđen da se rukujem

Licemerje koje nikad

Nisam do kraja shvatao

Tu svrhu postojanja u 

Dodirima bez

Uzbuđenja 

Sa druge strane iščekivanja.

Možda sam potrošio

Količinu čuda koju mi je moja zvezda pod kojom sam rođen

Darovala na početku?

A možda su me sva ona odbijanja

A beše ih mnogo

Istrenirala

Tako dobro da bi sada samo trebalo da se smešim

Kao što se smeše mlade devojke u prolazu

I starci u stolicama za ljuljanje na suncu

Pred noć.

(Brojgel.stariji: Rajski vrt ili Čovekov pad)