MILAN TODOROV: TRULJENJE

 

 

Postoji ta šema sa

Mandarinama

Koju je bilo potrebno otkriti

u proleće

Kada mandarine postaju sasvim zrele

I krune se same pod sklopljenim

Palcem i kažiprstom

Pre nego što istrunu

Jedem ih svako veče

Dok špartam ulicama

I pokušavam da se setim

Kako se zvao onaj Italijan

Koji je posle rata

Jeo samo mandarine

Jeo ih je čekajući brod

Jeo ih je čekajući voz

Jeo ih je danima

Jer zemlja beše poražena

I bez hleba

Ja jedem mandarine

Misleći na sve dobre ljude

Koji štede gladujući

Da bi njihove bolesne žene

I razvedena velika deca

Poverovale da su spokojni i uspešni

I puni su mi džepovi

Lepljivih crvenkastih korica

Sa kojima ne znam šta bih

Dok neki klinac iz Bg

U belom ferariju

Sa plavom klinkom smešnih

Oblih crta lica

Pokušava da me pregazi na pešačkom.