MILAN TODOROV: PRODAVNICA MIRISA

 

(Za Đovanija Belića)

 

(Potrebno je biti stpljiv i sačekati da neprijatne stvari izgube snagu i izblede.)

 

Svako bogovetno veče

U velelepnoj prodavnici

Gde prodaju nameštaj

Kuhinjski pribor

I mirise za stan

Uzimam mrki štapić

Uronjen u malu posudu

Iste boje

Njime ovlažim prst

I prinosim ga nosu

Zatim uzimam drugi štapić

Iz druge boce sa mirisima

Činim isto

Bezmalo da ih ne razlikujem

Ponekad me devojke

Koje tamo rade

Pogledaju skoro
Nezainteresovanim pogledima

Jer u prodavnici je uvek

Isuviše toplo

I oni mirisi na prstu

Već su izlapeli

Dok izlazim

Sa osećanjem da je sve

Kratkotrajno

Zatim šetam neodređenom rutom

Holovima tržnog centra

Pitam se gde sam pogrešio

Možda sam test štapić

Sa mirisom  koji je stvaran

Pomešao

Sa štapićem bez ičega

Tako da mislim kako se

Nestvarnim osećanjima

Čovek može lako ubiti

I kako niko sa tim

Neće imati ništa.