Dok besciljno šetam ovim
Poludragim gradom
Posmatram lica prolaznika
Kao što oni posmatraju moje
Ali to više nije dugo zadržavanje
očiju
Kao nekada
Pogledamo se sada
brzim pogledom umornih nesrećnih ljudi
Svesni svih svojih mana
O kojima niko od nas
ne želi da se zna
Ne volim da govorim kako
Je pre bilo bolje
Dok su ljudi i žene
Naročito žene
I njihovi pogledi bili
Dramatičniji te
Pomno ispitivali moje
Lice
Kao da na njemu piše
Volim te ne volim te
Više
Sada je sve ubrzanije
Kao treptaj neonskih
reklama
Ali beskućnici
Stanovnici ulica bez imena i broja
Koje baš zato volim
Ne mare za to
U smiraj dana odlaze
Sa velikim rančevima o
ramenu
Sa iskrzanim kaišem na
leđima
Komadom brze hrane
Komadom sapuna
U prljavoj beloj košulji
Razdrljanih maljavih grudi
Uvek bez žena
U svoj unapred izgubljeni rat.
Нема коментара:
Постави коментар