MILAN TODOROV: MALI SVET

 

Bila je to srednje velika crna ptica

U rano subotnje jutro

Koje još nije pokazalo

Svoje pravo lice

Jer se ono sporo priprema

Kao bubice

U tom dovratku

Ko zna koliko su tu

U međuprostoru

Ni sa nama

Ni bez nas

U sivoj ploči zgrade preko

Od betona i gvožđa

Kada je ptica

Beše crno bela

Što ništa još nije značilo

Iznenada doletela

Kao da je nošena vetrom 

Zarila svoje kandže

U poroznost armiranog betona

Te brzo i strašno

Kljucnula bubice

Koje su tu živele

Do tada nevidljive.

Ustao sam i prišao prozoru

Ali sve je bilo gotovo.

Pomislih sledeći put

Moram da se pripremim bolje.

Međutim nisam znao

Za šta bi to trebalo da se pripremim

Kako je to moguće učinitu

I da li to predstavlja

Ljubav prema slabijima

Ili je provera da li postojim

Ako ne postojim u malom svetu

U onom što je još jedino ostalo.