Bedni ljudi više nisu ogorčeni
Oni su užasno zabrinuti
Mladi siromašni ljudi
Sa malom decom
Koja još ne umeju da
krive
Oca koji skrušen stoji
Uz plavu ručno rađenu
Prikolicu na goloj ledini
Na kojoj je do letos bila
Šuma
A sada je samo blato
U kome taj mladi otac
stoji
Dok pridržava muško dete
Na ivici prikolice
A žensko mu se drži za
skute
Prolazio sam tuda
Nebo je bilo crveno
Njihove siluete behu
tamne
Kao i obrisi udaljene
tvrđave
Koja više nikog ne štiti
Otac je podigao glavu
Neobrijana čekinja
Deca nisu mahala
Na čardi je mlada crna
Konobarica
Sa đavolski veselim očima
Koja donosi piće pre narudžbe
U poređenju sa
malopređašnjim
Pustošnim prizorom
Prilično originalna
Čak je pustila tihu muziku
Koja uz reku dobija zaštitnički
Oreol
Kad bi se moglo živeti
Od nepoznatih ljubavi
U teška vremena
Kad bi se moglo
Sa neba vratiti crvene
pruge
Sunca
Za onog dečaka koji je
Ponosan
Jer je iznad sestre
Na staroj jeftinoj
prikolici
Možda je to njegovo
najsrećnije
Vreme
Crna devojka koja
konobariše
Uključila je svetlo na terasi
Za usamljene goste
Hteo sam da joj kažem da
smo
Svi mi jednom bili deca
Ali ona je bila
prirodnija
Od svih reči
I ona deca na plavoj prikolici
Bila su odjednom početak a ne kraj
Deco slobodno ostanite
tu
Hteo sam cda im doviknem
Ne morate ništa da kažete
Čak i sad kad se rat
bliži
Svet iznova počinje
Ali nisam
Ćutao sam
Jer ne znam ništa unapred.
Нема коментара:
Постави коментар