MILAN TODOROV: BAGER

 

Ušli smo u taj neugledni restorančić na obali reke slučajno. Ili po nekoj nuždi više sile. Pogled je bio osvežavajući. Dunavom je plovio ogromni od patine i mrazeva nagrižen bager za vađenje mulja.

Kretao se veoma sporo. Mali remorker je pokušavao da ga usmeri ka levoj obali, ali izgledalo je da nema snagu da to učini. U svakom slučaju bar ga je držao nasuprot strujanju reke, takoreći u mestu.

Konobar u farmericama i beloj košulji delovao je kao neko kome je ispod časti da radi svoj posao.

Dve kafe i dve mineralne, rekao sam mu. I odmah da platim.

Da li hoćete da ručate?

Nećemo.

Konobar nije ni trepnuo. Nije ni skinuo mrzovoljni izraz sa lica. Prezirao nas je. Bilo je očigledno. Nije voleo svoj posao. Možda nije voleo nikoga. Možda je imao loš dan.

Ja, inače, ne volim kafu i pijem je tek u samoodbrani, kada ne znam šta ću.

Bacio sam pogled preko njegovih mekih, pihtijastih ramena. Obala zarasla u grmlje vrba, ševara, blata i smeća.

Poradovao sam se da će onaj plutajući bager baš ovde da se usidri i očisti sav taj godinama nagomilani talog gradske periferije. 

Sunce je padalo koso. Na zidu se mogao videti mesingani zapis o najvišoj tački vodostaja šezdesetih godina. Nije mi bilo jasno zašto je uopšte postavljen taj znak za jednu u nizu ne baš katastrofalnih prirodnih pojava.

I zašto se uz naš deo Dunava, te, kako svi vole da kažu, kičme Evrope, nešto normalno, periodično i ne baš spektakularno slavi kao naša žrtva za niko ne zna šta.

Možda da palimo sveće ispod te zlatne žile vode.

Ovde moram da se setim kako su muške bolesti, odnosno bolesti prostate zvale moje mađarske tetke: zlatna žila.

Ali, bio je to drugi svet. Tetke su umrle brzo, jedna za drugom. Bitka oko nasleđa nije ni vođena. Moja bivša sestra je sve prigrabila sebi. Ja, kao strani državljanin, nisam mogao da nasledim ni cvonjak.

Mađarska je sa svojim emberima i ostalima ulazila u Evropu. Mene su ostavili i drugom svetu.

Konobar se ne pojavljuje da naplati račun. Ustejem i odlazim u memljivu sobu sa mračnim šankom od  poliestera.

Koliko?

U redu je.

Ništa nije u

redu.

Bager se uzaludno ukopava u talasima. Voda raste, biće ribe.

Prilazi mi lokalni automehaničar i pita da li kupujem benzin za svoj auto na benzinskim pumpama.

A gde drugo.

Ovde, na obali ima jeftinije.

Ruski šlepovi, kapiram. Dodir dobra i zla.

Rađa se bipolarni svet.

Ti ćeš biti jedno a ja drugo.

Popi kafu, pa idemo, dušo.