MILAN TODOROV: PESAK

 

Nedostaje mi drhtanje stvari. Ne ono izazvano lupkanjem po sveže pohovanoj šnicli koje je ritualno i samoživo izvodio X na nedeljnim porodičnim ručkovima.

Nedostaje mi drhtanje mostova preko koga prelaze vozovi ili točkovi automobila.

Nedostaju mi nežnosti i slabosti srca.

Ne mogu više sa onima koji mi stalno pokazuju koliko su jaki i sigurni u sve što hoda ili leti i za koje je sve ševa.

Ne pamtim da sam ranije čuo ovakav bruj aviona na nebu.

Noću se vrata neba, sa rajem i paklom, polako zatvaraju, zar ne? Ali, oni lete.

Ponekad pomislim da lete u daleke srećne zemlje. Znam da takve ne postoje. Ipak, volim da to zamišljam. Kao i oblake, koji su ove godine nekako laki i tanki. Kao zidovi od dima.

Naravno, na osnovu toga niko ne zna kakvo će biti leto. Boje doba ljubavi i umiranja se smenjuju.

U kuhinji je sve više mrava. Sitan život.

Programi na televiziji su promenili osnovnu likovnu teksturu. Liče na razređenu višnju ili početak truljenja gvožđa ili slabu krv.

Koliko je loših pesama u časopisu koji čitam redovno, ne znajući zašto i dokle. Proze, takođe. Na primer:

„More se jedva nazire pod crnim nebom i gustim pljuskom. Nekoliko kola brzo

prolazi krivudajući zbog vratolomne vožnje pijanih vlasnika. Koliko se samo nesreća ovde desilo, a policija uvek dolazi sa zakašnjenjem da obavi rutinske radnje,

vazda postavljajući ista pitanja radoznalcima okupljenom oko mesta udesa: „Da li je,vozač bio pijan?“

Koja policija postavlja takva glupa pitanja? Kako prolaznici mogu da verodostojno potvrde alkoholisanost vozača?

Ne mogu to da čitam. Odustajem.

Okrećem se nejakim lepoticama.

Na društvenoj mreži me u rubrici Saznajte više o vama pitaju da li me interesuju žene ili muškarci. Prethodno sam već izjavio da sam u braku. Šta da zaokružim?

Sve je postavljeno tako da su mogući odgovori strogo određeni.

Volim žene. Naravno da volim žene.

Zatim to brišem. Kako će reagovati rođaka moje rođake kad to bude pročitala?

Ona koja nikad nije krenula širokim drumovima otvorenim kao fišek.

Ali, ne želim da brojim unazad. Isključujem takve ih iz nevelike grupe pratilaca.

Iskradati se iz društvene mreže.

Ispisati se iz svake moguće po život opasne situacije. Da li je to moguće?

U svakom slučaju, bojim se da postajem nervčik. Predugo sam spavao sa pištoljem ispod jastuka. Možda je gvožđe zračilo nekim starim sukobima. Sanjao sam mrtve. Budio se, ne u pola noći kako to kažu lažljiva svedočanstva osoba sklonih površnoj senzaciji, nego oko dva ili čak četiri sata. Vreme odlaska zlih vampira.

Odneo sam pištolj CZ 65, ne znam baš tačno koji broj, (uglavnom pištolj je bio mat crn) u policijsku stanicu. Službenik je, ne gledajući u šaržer, uperio cev pištolja u pravcu prozora na obližnjoj stambenoj zgradi i povukao oroz.

Bilo je vlažno prepodne jednog ponedeljka. Čulo se KRZT. Ili tako nešto. Nisam muzičar.

Ništa se nije desilo posle, osim metalnog zvuka zaklapanja cevi.

Predao sam mu i kutiju sa stotinak metaka. Neupotrebljeni meci. Šta se moglo desiti. Metak lutalica. Metak vrač pogađač.

I njih je, ne trepćući, bacio u veliku plastičnu kutiju.

Opasnosti od mojih naglih i nepromišljenih poteza, kojima sam sklon, bila je odstranjena.

Vraćao sam se kući sa dve konzerve čokoladnog mleka. Prethodno sam, mimo svog običaja, pomilovao džukca vezanog za gelender ispred ofisa MTSa.

Kad sam stigao kući, otvorio sam jednu, popio mali gutljaj i smestio je u frižider. Siguran sam da je neću popiti do kraja.

U rubriku „Zanimaju me“ zaokružujem jedan od ponuđenih odgovor: „Žene“.

Posle nekoliko trenutaka brišem taj odgovor.

Naravno, da me ne zanimaju muškarci u seksualno emotivnom smislu.

Muškarci su izgubili meru u svakom smislu. Tu ubrajam i sebe.

Čim nanjuše povoljnu žensku, pokušavaju da je povale. Bez obzira na razliku u godinama.

Bacaju se na svaku. Ne obaziru se na njihove, vrlo diskretne molbe, da ih ostave na miru.  Šalju im pijane poruke. Zatim ta opasnost od zaljubljivanja. Ipak, često teže samo telesnim zadovoljstvima.

Juče sam udarao po stomaku. Jednu.

To je samo strašan osećaj da ne možete da dodirnete drugo biće. Zabranjeni, odurni osećaj tamnog, prednatalnog uživanja.

Muškarci tako svesno stvaraju snagu u sebi, iako ne veruju u dobre ishode te metode.

Ipak, flert sa, koliko toliko iskusnim ženama, damama,  prolazi bez tuge i griže savesti.

Možda je to taj pozni period „poživinčavanja“, borbe sa biološkim časovnikom, nikakve kineske baterije, samo Duracell i pokušaj da se bude hrabar.

Ženska ga je glatko ignorisala.

Posmatrao je njen profil na društvenim mrežama i shvatio da je samo ljubazna sa svima.

 

Ništa lično.

Izvini.

Nije uspevao da preseče njene tajne. Ali, nadao se. I njoj je izmicalo najbolje vreme.

Cele zime je padao. Ne fizički, mada se ni to ne može isključiti, nego duhovno. Poželeo sam se, kao i on, seoskih zabava. U vreme mesopusta. Sa paklenim životnim mogućnostima.

Na kolima je ujutro pesak iz Sahare.