Volim poeziju sa jednostavnim malim pričama iz svakodnevnog života. Da se dešava bilo gde da nije mnogo izmišljeno da u njoj neka devojka sedi sa drugaricama u restoranu i ne gleda tipa sa crnim naočarima koji je sedeći za malo udaljenim stolom diskretno posmatra što ne znači da mu se dopada ali znači da je ona to uočila međutim ne želi da ga pogleda. Zato zadiže malo po malo dugi crnu suknju prekršta noge i pokazuje tamno osunčane butine vrlo diskretno prvo jednu a zatim mislići da nije dovoljna pokazuje i drugu uvijajući telo u neprirodan položaj. Pre nego što cure plate račun lepotica levom rukom nepotrebno raščešljava inače sasvim urednu dugu plavu kosu. Dok ide ka izlazu on umornim pogledom vidi da je oniska da ima debele potkolenice i crni razdeljak u plavoj kosi. Ali ne mari. Ona je život nepoznat i zbog toga lep.
Нема коментара:
Постави коментар