(odlomak iz romana u nastajanju)
Pri knjižnici je tih šezdesetih godina prošlog veka delovao i ženski poetski kružok „Grička vještica“, nazvan po najpopularnijem romanu Marije Jurić Zagorke.
Sastajali su se jednom mesečno u prostorijama biblioteke.
U njoj je inače bilo jezivo dosadno.
Leto je i inače doba kada vreme ne leti dovoljno brzo.
Otvori kartoteku, pregledaj datume uzimanja i period vraćanja knjiga, napiši opomene ljubaznim rečima.
- I onda kada vrate knjige sa zakašnjenjem od godinu ili dve mi ih nećemo kažnjavati. Biblioteka mora da ljudima nudi uživanje bez straha od posledica. Mi nismo država koja samo kažnjava građane.Mi smo društvo jedni za druge.
Svideo mi se njegov pristup.
- A što se tiče ovih domaćica…
Shvatio sam. Domaćice su bile pesnikinje i obrnuto pesnikinje kruga „Gričke vještice“ su domaćice.
-Prema njima se treba ponašati sa uvažavanjem, podržavati njihov rad i ohrabrivati ih da nastave da pišu.
- Da li to što pišu vredi bilo čega – pitao sam ga.
- To je teško pitanje. Njihovo pisanje o ljubavi, o domovini, o sreći i rastancima možda deluje neuverljivo i patetično, ali takvo pisanje nudi priliku da se njihov život promeni tako da najzad počnu da žive onako kako su oduvek želele. To, dečko, moramo da cenimo.
Poslednji dan u mesecu je stigao.
Nisam siguran baš da je bio poslednji, ali znam da je prethodna noć bila noć skoro punog Meseca a ove će Mesec verovatno biti pun.
Ljubiteljke Gričke vještice su birale vreme.
Počele su da pristižu već predveče kada sam bio sit loše muzike i tankih kafa.
Stizale su u grupama, sa sestrama, bakama, rodbinom. Nosile su u rukama svoje sveščice sa pesmama a rodbina je nosila torte, kolače, pečenje, ponekad i supe i vino, obično crno.
Čitanje pesama bi počinjalo tek kad sasvim padne veče i nestane dnevna svetlost. Tada bi me zamolile da ugasim električno osvetljenje, što sam, poštujući svog mentora, uvek činio.
Izvesno vreme pesnikinje amaterke bi sedele u mrklom mraku i molile se.
Ja sam sedeo u uglu i trudio se da budem neprimetan.
Posle petnaestak minuta palile su sveće.
Svaka je u ruci imala svoju sveću i svoju svesku sa stihovima
Čitale su uz sveće.
Posle svake pesme začuo bi se snažan aplauz prisutnih. Bilo je tu, naravno i uzdaha, jecanja, šmrkanja i uzdisaja – međutim veče je odmicalo brzo da bi se pred ponoć završavalo jelom koje je za tu priliku doneto i pićem.
Tačno u ponoć, pesnikinja koja bi bila proglašena za pobednicu večeri, presvlačila bi se u belu dugu haljinu i izvodila nekakve čudne ritualne pokrete koji su se završavili vriskom koji bi u nekom hororcu ledio krv u žilama.
Ja sam, pak, bio opušten.
Znao sam da imam posao koji i donosi neki novac a istovremeno, kako je govorio Bibliotekar, donosi mi i mogućnost da i ja jednog dana postanem stalno zaposleni knjižničar.
Nisu mi se nudile neke druge prilike.
Nera je otišla u Bečej, kod svojih rođaka.
Ona je bila iz Bečeja i pričala mi je o noćnom kupanju na Tisi, golom kupanju sa muškarcima.
Sve se dešavalo takođe u ponoć. Otišle bi, njih četiri ili više devojaka sa mladićima na plažu, čekale pun Mesec, kada bi se svi skinuli do gola i cičeći utrčabvali u vodu.
Obećala mi je da će to ponovito sa mnom u Dunavu.
Možda i sa Bibliotekarom, ako se usudi.
-Moja žena – rekao je Bibliotekar – je veštica.
-Znam -rekoh – bila je u klubu Gričke vještice.
-Zamisli, ona piše erotiku.
-Pa šta?
-Erotika pripada osobama koje traže ljubavnu avanturu.
Rekoh mu da je to literarna laž. Uostalom, sam je to tvrdio svojevremeno.
-Svaka laž, kad tad, postane istina.
Sutradan dobio sam proliv. One zelene torte pesnikinja domaćica bile su ukusne, ali su imale nešto
rizično.
Shvatio sam da je sve što se tiče umetnosti na neki način rizično i da će biti najbolje za mene da se, pošto nisam pisao, približim nekoj ženi spisateljici kao učenik.
O tome nisam ništa govorio Bibliotekaru.
Biću u pesmama o vukodlacima i vampirima.
Biću dominantan vuk.
Znao sam da je to u poetskoj imaginaciji smernih članica kružoka „Grička vještica“ sinonim za penis, vaginu i kurac.
Sve istovremeno, jer muški i ženski svet su kad je eros u pitanju svet iste inspiracije.
-Kako je bilo noćas – pitao me je Bibliotekar koji namerno nije prisustvovao seansi veštica.
-Afere, sile koje ih razdvajaju, na kraju ljubav koja ih ponovo spaja.
-A seks – pitao je.
-Nera hoće da nas troje goli plivamo u ponoć - rekoh nespretno.
(nastaviće se, a možda i neće)
Нема коментара:
Постави коментар