MILAN TODOROV: INCANTO

 

 

 

Izašao sam na najvišem nivou Promenade. Najradije koristim taj parking, jer mogu da obiđem sve nivoe sa prodavnicama prolazeći hodnicima čime izbegavam korišćenje lifta,  preglomaznog i zagušljivog. Posle pandemije korone imam utisak da su liftovi puni bakterija i virusa.

Jutros sam čitao u nekim novinama da prave pošasti sa novim bakterijama i nepoznatim virusima tek dolaze u budućnosti. Naime, tvrde, a odavno sam sklon da    poverujem, kako je život na planetu Zemlju stigao tako što je neki asteroid doneo aminokiseline, RNK  i slične stvari neophpodne za začetak života. Osim toga, na Mesecu postoje staklene perle od smrznute vode – što dokazuje da je život mogao postojati van naše planete pre života na njoj.

Razume se da to baca opskurno svetlo na religiozna uverenja i tumačenja. Ili: da li je bog gospodar svemira? Pa zatim, ako jeste, koji je to bog i ako je večan zašto se posle Jehove pojavio mladi bog? Najzad, ako nam je život poslat iz svemira, koja inteligencija je osmislila razmnožavanje, privlačenje polova, strast i najzad parenje radi stvaranja novog života i zašto ako se to sve moglo rešiti jednostavno, bez ljubavnih kretanja dva gola tela, napred nazad, bez ejakulacija - jednostavno tako što nam sa meteorom ili svemirskim kamenom koga ne sprži sasvim zemljina atmosfera za koju, onako azurno plavetnu nikad ne bih pomislio da je ubica, doleti kapsula novog života?

Ali, sasvim je moguće da nisam u stanju da tu stvar sagledam do kraja i bolje je da se držim lakog plićaka kao i većina sadašnjeg i ovdašnjeg življa.

Dakle, hodam. Uključio sam brojač koraka. On me pita da li je reč o šetnji ili treningu. Odgovaram da je u pitanju samo obična šetnja. Pet, šest hiljada koraka.

Posle kratkog vremena neka žena mi ide u susret i ja sa zaprepašćenjem primećujem da joj drhte noge u crnim helankama sa krupnim motivima i žutim, polučizmicama. Hol je začudo bio skoro pust. Žena je hodala sporo, činilo se spokojno; međutim nije uspevala da sakrije drhtanje butina i potkolenica. Zastala je ispred izloga sa kupaćim kostimima. Ušla je unutra i odmah izašla. Leto je još daleko, pomislio sam. I još sam pomislio da će biti veoma hladno ovog dugog proleća dok ne zagreje saharski. U svakom slučaju treba se pripremiti. Žena sa drhtavim nogama je iščezla a pojavila se moderna devojka ili žena, ko to danas može da razaznaje, sa dugom plavom kosom, crnom kratkom jaknom i jarko crvenom haljinom koja je isticala njene široke kukove.

Pored nje je bio očigledno njen partner, omanji, debeljuškasti muškarac srednjih godina, umornog lica.
Vidi, rekla je plavuša, inkanto! Kupaći Incanto!

Šta je inkatno, pitao je njen partner, verovatno, po mom sudu, traktorista iz nekog obližnjeg palanačkog mesta.

Oduševljena sam, rekla je plavuša. Kupi mi taj crni kostim.

Ne znam da li joj je kupio taj jednodelni kostim na bele tufne, koji je već danima skupljao prašnjave poglede zimogroživih prolaznika i skaredne misli onih bogobojažljivih novosadskih mistika koji su se zgražavali nad činjenicom da je kupaći kostim na najintimnijem delu toliko uzak da će damama koje ih budu nosile biti neophodno.

brižljivo depiliranje međunožja.

Mobilni telefon mi je često zvonio baš u trenucima večernje opuštajuće šetnje.

Broj mi je bio nepoznat.

Halo? Ja sam.

Ne, nisam kod kuće.

Izvinite, ne mogu.

Da li mi je svejedno?

Zašto pitate?

Onako.

Čini vam se.
Slušajte, i meni se mnogo toga čini ali od toga nemam nikakve koristi.

Doviđenja do oslobođenja.

Nisam to rekao, naravno da nisam ali sam mislio na lepu ženu kojoj dok hoda u onim crnim helankama sa talasastim svetlucavim motivima, očigledno pažljivo odabranim, nekontrolisano drhte noge.

Da li to ima veze sa seksom, svemirom, bogom?

Mislio sam da nema nikakve veze između seksa i boga i svemira.

Prolazeći ponovo pored mene žena sa drhtavim nogama mi se osmehnula saučesnički i činilo se  da je to dobar znak, da se život ipak odmeri nečim radosnim.