MILAN TODOROV: nevidljive zvezde

 

Zvezde bi za dvadesetak godina mogle da postanu nevidljive. Tako tvrde astronomi. Sve je to, navodno, zbog veštačkog svetla koga je sve više na zemlji.

Nebo će biti crno a ljudi prozračni.

On ne veruje u mračne spekulacije. Nimalo nisu inspirativne.

Sutradan uveče, pre zatavaranja, ponovo je u tržnom centru. Lako vuče ruku. Još ga boli, ali ima utisak da se bol povlači red nečim a on ne zna čime. Bez obzira na propušteni rok, odlučio je da potraži dobrog advokata i da ih tuži. Taj tržni centar je ionako naopako konstruisan. Nivoi ili leveli nemaju jedinstven izlaz. Automobilom morate da kružite nekoliko spratova pre nego što ga pogodite, premda na skoro svakom zavijutku pipe EXIT. Skreneš, i naiđeš na novu istovetnu oznaku. Slepa ulica je ženskog roda, pomisli. Po izlasku svratio je  do konjičkog kluba.

Želeo je da u hladu šanca stare tvrđave popije limunadu, onu pravu, od ceđenog ploda juga. Mlada devojka mu je donela piće, naplatila i nestala. Konji su tapkali u krug. Lik koji je išao za njima i revnosno skupljao balegu stalno mu je davao neke znake, ali nije prilazio. Bio je to onaj što mu se svojevremeno žalio. Zaboravio je njegovo ime. Imao je ženu koja mu nije davala već deset godina. Nije imala potrebu, govorila je. Kad bi je pipnuo, plakala je. Povremeno bi je na silu naterao na seks. Bila je suva, rekao mu je. I posle je plakala.

Našao je ljubavnicu. Problem je bio što je ona bila mlađa od njega više od dvadeset godina.

U stvari, u početku je lagao koliko ima godina. Ona je rekla da njoj to nije važno dok je voli. On se lecnuo. Voli? Nije želeo novu čvrstu vezu. Samo povremene odnose. Obično na zadnjem sedištu sive korse. U početku je ženi pričao da ima više posla u firmi. Beše prolećna sezona menjanja guma. Radio je honorarno sa pneumaticima. Posle joj je priznao. Rekla je da nema ništa protiv. Nije delovala ubedljivo. Naročito što je iste večeri obukla svoje erotske krpice koje je on u šali zvao „devojački štafir“. Rekla je: Sad ćeš da vidiš šta tvoja Ksena, tako se zvala, zna.

Trudila se. Ali, priznao mi je:

-Drugar, to nije ni blizu onoga što mi kurva radi.

I onda je ona, mlada ljubavnica, sve to nekim čulom prozrela i pretila mu govoreći da je muško đubre kome je ona samo kurva za razonodu.

Konji su mirno kružili u šatorskoj areni. Sve mu je to neodoljivo ličilo na cirkus.

Najzad, ta priča radnika konjušnice. Iritirala je. Ne zna zašto.

Sat je istekao. Mlade mame su brižno uzimale u naručje svoje pulene.

Mali džokej mu je prišao, pružio svoju dečačku žilavu ruku i zatim ga, prislonivši mu glavu na rame, poljubio jezikom u usta.

U prvom trenutku je bio ogorčen, a posle poče da misli kako je njegova zakonita možda baš zbog njegove, jednako nekontrolisane požude kao izraza bolesne mašte, otišla.

Šutnuo je džokeja u jaja.

Savio se do poda i klecajući otišao u magazu za odlaganje amova. Iz razglasa je još, ne znajući šta se dešava, curila muzika u taktu la cumparsite.

Osećao je da lagano umire. To je bilo poslednje što je želeo. Smrt toreadora probodenog rogom takođe smrtno ranjenog bila bi, mislio je, svakako bolja od svega. Staro zavetna zapovest. Ubiti i biti, zbog toga ubijen. Ali i njemu je bila potrebna čipka na tangama, recimo, kao i malom čistaču konjskih govana.

Njegova moguća beži u kratkoj maslinastoj suknji u svoje ostrvo.

Hteo je da je pita dali na tom ostrvu ima blaga, ali je odustao.

Znao je, blago je veliko i sve veće samo dok se udaljavamo.