среда, 3. мај 2023.

MILAN TODOROV. ŠEŠIR OD PAPIRA

 

(ODLOMAK IZ  DUŽE PROZE)




On, smatra, ne izlazi u večernje šetnje da ubije dosadu. Uostalom, toliko se brzo živi samo zato što ako si radoznao         dani ti proleću kao… Hteo je da kaže jato senica.

Komšinica na naspramnoj terasi je svake zime ostavljala posudu sa vodom i posudu sa zrnevljem suncokreta i to je okupljalo gomilu gladnih senica.

Opažao ih je samo u niskom i neverovatno brzom letu od terase do nekog udaljenog drveta.

Ta potreba da imaš neko živo biće o kome brineš na način da i on tebe tom brigom drži u naručju živog sveta, to mu je nedostajalo posle smrti psa.

Sa veterinarom, jednim debelim nadobudnim momkom se posvađao. Tvrdio je da je psa lečio od srčane slabosti bez utvrđivanja stanja njegovog srca, dakle odoka.

Ovaj je tvrdio da pas ne bi podneo nikakav pregled koji podrazumeva totalnu anesteziju a bez nje nije moguće kod životinja uraditi kardiogram.

Lagao je, naravno. Uzimao novac dva meseca i kljukao psa humanim lekovima lomljenim na pola. 

Posle uginuća psa plakao je, prvi put posle desetak godina, od gubitka oca, majke, sestre.

Večita smrt, mislio je, ta večita smrt!

Šetao je narednih dana bežeći od nje. Ali, osećao je da se đavo, lepi, urbani đavo udobno smestio na njegova još široka pleća i da jezdi zajedno sa njim kao prekobrojni putnik.

Novinarka se jedne večeri pojavila, u stvari pozvonila prilično kasno, taman se spremao da legne, na vratima sa kolačem sa suvim voćem u rukama.

Pomislio je da mi se u život vraća priča o starim parovima koji ne mogu jedno bez drugog, mada znaju da su dozlaboga dosadni jedno drugom.

To uverenje poprimilo je ubedljiviji značaj kada je skinula džemper i grudnjak mi on ugledao njene male, uvele grudi kako drhte.

Divio joj se, jer je umela ono što on još nije, a ne zna ni da li će: da poraz pretvori u životnu pobedu.

Uveče je u HM centru kupio letnji šešir od papira. Pogledao se u ogledalu. Nije bilo toliko loše.

Svet leta u koji je nameravao da se baci je tek bio pred njim. Izgledao mu je kao prolaz kroz telo, od starog ka novom. Samo, pomislio je, da ne protraćim taj božji dar pri čijem konzumiranju se moj život rastvara u glavama drugih kao religija u začetku.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Нема коментара:

Постави коментар