Imali
smo nekada mnogo podstanara u kući. Vlada Gunzelj je bio jedan od originalnijih
likova. Naravno, bio je pijanac sklon sportu, tačnije biciklizmu. Bio je
drugar, ribokradica, lak na žene. Živeo je u pokrajnoj sobici sa Suzanom,
vodnjikavom debelom plavušom, ali plavušom od onih zagasito prljavih tonova, za
koje one nisu bile krive, ali su ih ti nanosi jeftinoće, da to tako nazovem,
izgleda činile pokornijim.
Vlada
je nasrtao nemilosrdno i redovno. Suzana je, čulo se kroz tanki zid od šupljih
blokova, plakala i govorila mu da je ne razvaljuje toliko, da je njoj njen
život potreban čak i ako umre i slične budalaštine koje žene pomirene sa sudbinom i inače govore muškarcima.
Osim
što je bila podatna mimo volje, Suzana je bila i dobra kuvarica. Naročito je
bila vešta u spravljanju pohovanih žabljih bataka s proleća.
Moja
majka se grozila te vrste hrane: puževa, zmija, žaba, pečuraka…
Vlada
podstanar je uživao upravo u tome da nabavi besplatnu hranu. Imao je svoje
omiljene jarke i bare pune do pola muljem a u drugoj polovini žabama.
****
I
tu sam zastao, pročitao napisano još jednom i pomislio da ne znam zašto sam to
napisao.
Svi
su bili odavno mrtvi. Moje sećanje na njih nikoga ne bi zanimalo.
****
Jedne
večeri izašavši u dvorište. Moja majka iznenada oseti miris pohovanih bataka.
Komšinica
Suzana je ponudi, tvrdeći da su pileći. Ušla je. Sveće na stolu, beli tanjiri,
na šporetu cvrče bataci. Odista, bili su meki, ukusni i bez mirisa koncentrata,
tako omiljenog u tovu pilića tih godina.
Tek
posle nekoliko dana majka je shvatila prevaru. Ali, kako to već biva, kad se
zločin ohladi, lak ti se i ne povraća.
****
Ponekad
bih pomislio na tu anegdotu i na pokojnog Vladu Sunzera. Ipak, moram da mu odam
priznanje da beše prvi zagovornik povratku prirodi i zdravim jelima iz nje u
našoj maloj sredini.
Uostalom,
danas se radi unosa proteina stanovnicima sveta nude jela od crva. Prerađevine
prerađeni starih stvari. Međutim to me ne zadovoljava. Biti skroman, neću da
kažem siromašan, možda i prezren, naročito od žena kojima si poklonio život a
jesti žabe iz bare, besplatne, zdrave žabe - ali uz sveće…To svetu daje drugu
dimenziju. To govori da ne postoje kuće, podstanari, gazde, plate, dugovi za
struju i vodu, neplaćene kirije nego postoji samo ono što čini da nam otkucaji
srca budu niži. Ništa fizičko stanje
koje se tako gnoji u nama.
Voda
nadolazi dok ovo pišem. Kiša neprestano pada danima. Svi moji čamci su sada potopljeni
u bari sa žabama.
Нема коментара:
Постави коментар