Nisam imao dedu
kad sam bio sasvim mali
i kada mi je deda bio najpotrebniji.
Umro je rano.
Imao sam dedinog brata
deda strica
kome je umro sin
mlad
Miladin od tuberkoloze.
To sa umiranjem
nije se pominjalo nikad
u našoj familiji.
Baba strina je mela podove
od zemlje
konjskom balegom
sekla meso na neopranom pragu
i smejala se
veselo
kad bi pozajmljivala pare
u komšiluku
da bi mi dala pozajmljenu crkavicu
za sladoled i ringišpil
na malom seoskom trgu ispred
njihove takođe male kuće od naboja.
Kad bi nestalo para
prihvatao sam dogovor sa
vlasnikom ringišpila:
guraću tri puna kruga
drvene grede vesele sprave
a posle ću se voziti jedan krug.
Konjići ringišpila behu
poput mrtve ljubavi
ljubavi za one kojih nema
i o kojima se ne govori
da se nevolje ne bi ponovile.
Vrteo sam četiri i više krugova
nisam želeo da stanem
Mislio sam umreću ako stanem
a taj Banat mog detinjstva
koji je otišao i taj
Ringišpil koji je otišao
I ženska koja je
letela najdalje na svom
plavom sedištu u
Proleće
kad sve odleće
počela je da se jebe
sa nekim zanimljivijim tipom
a mogla je samo da bude tu
u visinskom letu
Ptica šarena
u godišnjim dobima veselja
okretanja i zaborava koji
ipak uvek bole.
Нема коментара:
Постави коментар