четвртак, 2. мај 2024.

MILAN TODOROV: BEZ KRAJA

 

Postoje te neke žene koje su ubeđene da su uvek u pravu samo zbog toga što im muškarci povlađuju lažući ih da su najlepše na svetu i najbolje od svih koje su imali u krevetu.

Tako počinju muke sa njima. One odlučuju o svom telu, što je u redu jer muškarci uglavnom ne odlučuju o svom telu i daju se prvoj koja je ljubazna u odnosu na njihove muške porive.

Najteže je sa pesnikinjama. Manje ili više uspešnim. To nije važno.

One umeju da u publici na književnim večerima izaberu tipa.

Recimo da je to tip X.

X posmatra pesnikinju okruženu sa jatom sličnih pesnikinja. Zanimljiva mu je. Zna ponešto o njoj. Recimo da ima oženjenog ljubavnika, koji večeras nije prisutan. Ona primećuje njegovu zainteresovanost. Prekršta noge u crnim čarapana dok ne dođe njen red da čita stihove. Pomalo je usporena. Ali, to nije važno. Umela je da čita i pritom baca poglede u publiku u nekom vrlo ležernom maniru. Mladi lik X sumnja da će uspeti kod nje. Ona zna da on sumnja. Pročitala je dve ili tri pesme. Svi aplaudiraju. X se vrpolji.

Kad se književna predstava završila ona mu prilazi i pita ga gledajući ga u oči:
"Tebi se nije svidelo?"

"Šta?", pita on.

"Tebi se ništa nije svidelo."

X joj gleda u noge. Ima duge, ali pomalo tanke noge.

Ona to primećuje i ukršta ih čineći da izgledaju izazovnije.

"Ne znam zašto bi bilo važno moje mišljenje", kaže.

"Zašto si uopšte došao u ovu rupu?"

"Volim žene koje imaju druge muškarce", kaže on kao iz topa.

Ona se mršti.

"Šta znači druge?"

"Možda ponekad požele da im se osvete", kaže X.

"Zašto bi im se svetile?", pita pesnikinja.

"Tu, preko puta ima jedan mali restoran. Možda si za jedno piće?"

Prešao je iznenada na ti sa njom.

Svi su već otišli iz biblioteke.

Ona ga pogleda onim dugim ženskim pogledom čiju svrhu niko ne ume da objasni.

"Dobro", reče i pokupi svoje stvari. Mali crnu tašnicu, knjigu tankih korica i kožnu laku jaknu, crnu.

Izađoše u noć naizgled sasvim strani jedno drugom i uljudni.

U restoranu nije bilo gostiju. Ćopavi konobar reče X-u, kao staroj mušteriji, da može da naruči samo dva pića i da zatvaraju.
X nije bio pri parama i naručio je dva vinjaka.

"Znaš", reče pesnikinji "šta mi se najviše dopalo u tvom čitanju?"

"Mrzi me da pogađam."

"To što si čitala kao da ni tebi nije jasan početak a ni kraj. To volim."

"To?", upita pesnikinja.

"To", reče X i naruči još dva vinjaka.

"Možda bi trebalo nešto da pišeš i ti", reče pesnikinja.

"Ma ne", reče X "ja se samo krećem. Ja samo ulazim i izlazim. Ne mogu nigde da se zadržavam. Postoji neko takvo vreme za mene. Bez kraja."

Ona mu spusti ruku na koleno ispod stola skoro ne primećujući da to čini.



Нема коментара:

Постави коментар