понедељак, 6. мај 2024.

MILAN TODOROV: KAO BICIKL NASLONJEN NA ZID

 

Ne zanimaju me tvrđave

danas sam išao na jednu

Po suncu i danu međutim

ne zanima me kratkovekost suvenira

Gola leđa dame na sunčanoj terasi

stare građevine

Zanima me samo ono što nudi

Blatnjavo prljavo  otkriće

Piramide i tajni grobovi

faraona koji su gle

bili sinovi Sunca

Ne umem da objasnim

šta mi je potrebno

Znam da ovde ne postoji

lek protiv smrti

lek svih lekova

Crni bicikl miruje

uz zid krčme na reci

Devojka koja je njime došla

na večernju kafu

izvija usamljeno puteno telo

Trska se povija na vetru

niz  reku

i nebo se snebiva i mreška

već sutra toga neće biti

kao ni starca sa dubokim

mrkim šeširom koji

jedva ide poštapajući se

kao gusar na ostrvu bez blaga.

Još prošlog leta imao je zao

pogled

Što je bilo sasvim optimistički

ali sada je tih

taj bivši mrzitelj sveta

i ja znam da je gotovo

i on zna da je sve gotovo

pije rum i hladnu vodu

povremeno prdi

drogiran lekovima

koji ne pomažu.

Misli da je Hemingvej ali

ništa ne pomaže

kad više nemaš želje

koje su neostvarive

ta devojka ti neće dati stari

sad si manjina

pred mladošću

faraona.

Jer svet se menja

a mi budalo stara

ne znamo zašto.

I to je najbolje

to

što ne znamo zašto.

.



Нема коментара:

Постави коментар