Čitao sam priču u kojoj tip vidi ženu kako sedi na autobuskoj stanici preko puta. Bila je u jarkožutoj haljini i imala je dobre noge. Noge su se završavale tankim člancima.
To su noge koje i ja volim, pomislih. Zanimalo me je šta će se dalje dešavati.
Ipak napravio sam malu pauzu i pripremio sebi večeru. Dosta sezonskog povrća, ovaj put običnih kratkih ali svežih krastavaca i dve male safalade.
Taman sam se vratio priči kada je zazvonio mobilni. Ivan, moj noćni prijatelj u piću pitao me je da li sam kod kuće. Došao bi po piće. Neće se zadržavati. Samo da uzme cugu i beži kući.
Dešavalo se to. Nije mi bilo čudno. Uostalom, žena mu je bila u bolnici, ozboljno bolesna. I znao sam da ga to brine.
Sišao sam u podrum i nasuo mu litru konjaka. Rekao mi je da žuri i da se neće zadržavati. Nije mi objašnjavao razloge.
"Stižem za deset minuta", rekao je i prekinuo vezu.
Čekao sam ga ispred vrata, ali on nije dolazio.
Bilo je mirno veče i mogao sam da osmatram ulicu u kojoj stanujem. Sve usamljene kuće u kojima kao da niko ne živi. I verovao bih da u njima žive samo duhovi, nevidljivi danju da nije bilo plavih i zelenih kanti iznetih na drum da bi ih rano izjutra đubretari istresli i odneli svojim narandžastiom kamionom.
Te meke narandžaste sa crvenim nijansama su me uvek podsećale na pedersku zastavu. Jednom sam se zakačio sa jednim vozačem takvog kamiona i on je izašao za metalnom šipkom dužine metar i po i krenuo ka meni. Izgleda da nije bio peder. Dodao sam gas i pobegao.
Pošto se Ivan nije pojavljivao prionuo sam na večeru i usput, po običaju čitao.
Ona žena koju je pisac pratio imala je divne listove, lepa kolena i butine. Na licu je nosila izazovan izraz.
To je sada u modi, pomislih i setih se malih, crnih spikerki koje su devedesetih godina na našim televizijama, neobjašnjivo, nicale kao gljive posle kiše. Sve su bile namrgođene i čitale su vesti o ratu kao da su svi koji to slušaju krivi.
Radio sam tamo i uzalud pokušavao da objasnim da takav gard face nikako nije prikladan vremenu.
Nije vredelo. Spikerke i voditeljke su nabacile podsmevačku masku na lice i nisu je skidale, činilo mi se, čak ni pre spavanja.
Znam to vrlo lično. Ali, ne bih sad da u priču unosim sopstvene doživljaje mimo kontrole.
Pisac je došao do semafora, prešao ulicu i koračao prema klupi na kojoj je sedela nepoznata.
Kad joj se približio ona je ustalai ne obazirući se na njega krenula niz ulicu. On je išao za njom.
Poznata stvar! I posmatrao njeno dupe.
Takođe, poznata stvar.
Njeno dupe ga je potpuno sludelo.
Stvar se komplikuje, pomislih.
Žena je zatim ušla u poštu. Pisac je ušao za njom. Ona je uplatila neki novac, sasvim maSlu sumu. Pisac je kupio hrpu razglednica bez potrebe, jer nije imao kome da ih pošalje.
Žena je izašla napolje i ušla u autobus, plameno žut kao njena kosa.
Pisac je utrčao u taj autobus...
Počelo je da me zamara. Dve stranice gustog teksta i... ništa.
Vozili su se nekoliko minuta. Žena je prišla vratima i stisnula dugme za izlaz. Duge je bilo postavljeno nešto više nego što bi trebalo i ona se digla na nožne prste da bi ga dohvatila.
Ne volim deskripcije, pomislih. Ipak, nastavih.
Pisac je posmatrao kako se njena tesna haljina zadiže, otkrivajući sve obline njenih kukova.
To mi se svidelo.
Onda je ušla u neku zgradu i hitro se popela liftom na sprat koji pisac nije mogao da detektuje.
Prekinuo sam priču na tom mestu.
Ivan je stigao i trubio ne gaseći auto ni svetla na njemu. Izašao sam i dao mu spremljenu bocu.
U kolima je, na mestu na kome je uvek sedela njegova žena, sada bila mlada plavuša sa istim onim nadmenim izrazim lica poput naših spikerki.
Ko ti je to, upitah a znao sam.
Pružio mi je pare.
"Idem da je jebem."
Rekao sam mu da i treba da je jebe, ženu sa tim osmehom. I dodao, ne znam zašto:
"To je jedini način da pobediš smrt."
"Prišao sam joj, dočepao je za kosu i dupe i ljubio je. Opirala se, gurajući me od sebe. Još je imala onu tesno žutu haljinu... Pokidao sam joj haljinu na vratu, pocepao je preko grudi.."
Znam kraj, pomislio sam. Toliko puta taj isti kraj. Sisanje, stenjanje, seks u svim otvorima.
Posle ga je prijavila za silovanje. Sutradan je odustala od optužbe.
Pojeo sam krastavce i safalade. Nije bilo bogznašta.
Plavuša mi se cerila, ali nisam mogao, posle litre i po vina da utvrdim da li je to ona iz knjige ili iz prijateljevog malog starog automobila.
Нема коментара:
Постави коментар