Možda sam nekada
ne tako davno želeo
sve drugo osim pažljivog života
sa jasnim rasporedom
izaći iz kuće
posmatrati vodu koja teče
napuštene prljave pse koji se tuku
zabave radi na terasi krčme te
ženu sa kratkim krivim nogama
i njenog ljubavnika
koji je doveo na piće
i salatu sa ćevapima
posle šumskog kresa
u crnom kombiju kraj puta.
Izlazeći sa kafanskog platoa
očešao sam se o nju
staru devojku
tešku krupnu razmaknutih nogu
i očigledno srećnu
bez stila.
Da li je sanjala manje od mene
ili je samo osećala više
zbog te
crne oznojane stvari
tog varljivog popodneva
koje se brzo gubilo
pred dolazeću kišu.
Нема коментара:
Постави коментар