u mladosti
počeo je da šapuće kada
ga sretnem
tu blizu parka
vraća se sa malom pletenom
korpicom
punom trave
zvane popanac
ili mišjakinja.
Ona je, šapuće, najbolja
jer je najmekša.
Kupili smo prva odela
onda
i lovili prve ribe
i išli na nasip da pecamo
kad je reka poplavila pola grada
beše to pre pedeset godina
i policajac naš sused
polomio nam je pecaljke
i bacio nas u vodu
Ali to nije razlog zbog koga
on danas šapuće.
On to čini kao ritual
i ne zna da odgovori na
pitanje zašto šapuće
šta je to toliko opasno
što želi da mi kaže
pitam ga
dok pored nas prolazi
neka prsata
naizgled nežne građe
i duge plave kose do dupeta.
Ćuti, šapuće mi, dok je gledamo:
vidiš šta se dešava.
Onaj policajac je umro
njegov sin mi je posle
kamenicom razbio glavu
bilo je to pre pet decenija
moja majka me je branila
ja sam bacao kamen na policajca
on sad šapuće za sve nas
i za onu sa plavom kosom do dupeta
I pita me
kako si ti
Nisam najbolje kažem.
On klima glavom i odlazi
da nahrani zeca.
Нема коментара:
Постави коментар