MILAN TODOROV: PREPUŠTANJE

 

Kupio sam u poljoprivrednoj apoteci različita semena paradajza i posadio ih u male glinene ćupove. Većina njih je bila plitka i, uprkos zalivanju, tek iznikli biljčice su spržene na prejakom suncu ovog proleća. Nije bilo mnogo bolje ni u dubljoj saksiji.

Hteo sam da odustanem od iunenadne ljubavi prema baštovanstvu ili kako sam to zvao: prirode za pobedu.

Međutim na subotnjoj pijaci od čoveka koji se skutrio izvan plaćenih prostora sa tezgama kupih, bezmalo za bagatelu, nekoliko strukova već lepo razvijenog paradajza. Bila je to vrsta koju sam najviše voleo. Volovsko srce.

Posadio sam ga između leja začinskog bilja koje je moja žena nekad pažljivo birala i redovno ga zalivao, mada mi je prodavac rekao da to radim tek svaki treći dan. Možda je to bio razlog brze pojave plamenjače na listovima paradajza.

Gledao sam kako svetlo žute pege naprosto jedu zelenilo i odlučio da probam sa bezbolnim prskanjem razređenim plavim kamenom.

Već posle prvog dana paradajz je živnuo.

Da li je moguće?

Možda je sve plod moje prevelike želje i isto takvih očekivanja.

To sa baštenskim poslovima ume da bude veoma zarazno. Čeprkajući po stručnim časopisima shvatio sam da je baštovanstvo, ma koliko sićušno bilo, nešto poput smirujućeg dejstva crkvene liturgije ili mise. U stvari, i u jednom i u drugom slučaju čeka se drugi život.

Ali šta ćemo sa prvim?

U prvom životu žene se skupljaju u šoping molovima i češu te ramenom ili torbicom u prolazu zagledajući i pitajući se da li te služe oči ili noge, da li si prilika ili tek onako da provere da li su još poželjne. Poneke se trgnu i kao osramoćene obore pogled. Ono što ubija je to što se svi mi krećemo gore dole i što se život sveo na kupovinu. Nije bilo nigde adrenalina. Prošla su carska vremena.
Hodao sam tako u praznim danima praznika hodnicima šoping centra. U njima postoji pravilo da se uvek bira desna strana u smeru hodanja. Držao sam se toga i nisam imao nameru da se sklanjam onima koji to pravilo nisu poštovali.

Danas pak umalo da se sudarim sa nekim korpulentnim tipom koji je išao levom stranom i nije hteo da se skloni. Žena s kojom je bio bila je palanački obučena i to vrlo napadno. Bezbožničke sise u tesnom dekolteu crnog blejzera i sive helanke u kojima se ocrtavalo salo na butinama. Kad sam je osmotrio prvo što sam pomislio bilo je da li je neko ko svoje fizičke atribute namerno izlaže tuđim muškim pogledima odista veran.

Tip je stajao ispred mene i nije želeo da se pomeri. Ona, takođe.

Da li je živela sa previše muškaraca?

Da li je očekivala da se on, njen novi, sada osveti meni za sve njene prethodne muškarce koji su joj učinili ovo ili ono i ostavili je?

Ja sam se takođe ukipio.

Razlozi za ovakvo stanje su bili krajnje banalni.

Trebalo je samo da učinim korak ili dva ulevo. Ili da on skrene udesno.

Međutim, ljudski život još jednom dokazuje kao se sastoji od pogrešaka.

Činjenicom da sam zastao očekujući da mi se on makne s putanje, odjednom sam stvorio mali zaokružni ring oko koga su ljudi zastajali ukidajući nam mogućnost da uzmaknemo i izvinimo se u prolazu, sa površnom i dakako lažnom kurtoazijom. Nehotice smo postali ključni dokaz ljudske ostrašćene propasti. Uostalom, pomislih, tako počinju ratovi. Mali ili veliki, svejedno.

Ja sam stajao. On je stajao. U njegovom  pogledu pročitao pitanje: da li da ga udarim? Ženska se vrpoljila. Izgledalo je da priželjkuje tuču. Povremeno bi podigla ruke iza glave i istezala se ističući torzo. Istovremeno pokazivala je nešto što bih nazvao klube u helankama. Mislim da je dosadila partneru. Toliko mesa! Nije ona kriva, pomislih, očigledno je i njoj dosadno i sada bi jedna makljaža, gužva, urlici, vriska dece, pištaljke obezbeđenja,  policija i možda hitna pomoć - rešila sve.

Ali, ništa se nije desilo.

Smušen ipak skrenuh ulevo. Pritom jetko rekoh protivniku da se ovde uvek ide desnom stranom. Ukoliko nisi, namerno pređoh na ti, Englez.

Njegova ženska se zakikota.

Ubrzao sam korak očekujući da će me podmuklo udariti u potiljak.

Vratio sam se svojoj kući sa bašticom.

Pre spavanja čitao sam literaturu o baštovanstvu.

Rešite se zelene kante za otpad, preporučivali su, i pustite da lišće istruli u zemlji ma koliko smrdelo ispod vaših prozora.