Nedelja veče
Ne postoji ništa za priču
osim čoveka
tako oko sedamdesete
koji hramajući dolazi na čardu
pokraj Dunava
u čijoj kuhinji je abonent.
Spava na ukotvljenom brodu
tu blizu i plaća svakog meseca
unapred da mu svečeri daju
ostatke hrane
preostale iza sitih gostiju
hrane za bacanje
koju iznosi iz kuhunje
u crvenoj plastičnoj kanti
uspravan kao budući kip
i odlazi iza kafane
da nahrani ničije
napuštene pse.
I to je smisao
stariti sa napuštenošću
ne obazirati se na mlade
žene u tesnim pantalonama
u crnim grudnjacima
koje im zamenjuju kupaće kostime
koje noćas sedaju na bele jedrilice
duge plave kose
sa malim detetom u naručju
svesne svog seksepila majke.
Jer dođe vreme kad
jednostavno prestaneš.
Postaneš Mesec
koji prati Zemlju..
A šta ako samo pokušava
da prevari smrt?
Нема коментара:
Постави коментар