Kao da se znamo oduvek
Pozdravio u prolazu
Nosio je naočare vezane
Crnim elastičnim koncem
Ili kanapom
Ne razumevam se u te
stvari
Ako mu spadnu s nosa
valjda
Da se ne razbiju
Da sve ostane kako je
bilo
Da se ništa ne promeni
Na gore
Da se nema troška
U ova ionako oskudna
vremena
Da se ne sekira
Da može da deci kupi
nešto lepo
I da mu možda i ostane
Verujući da svojom obzirnošću
Pobeđuje zlo
Razdvaja svetlo dana
Od tame nesreće
U njegovom brižljivom odnosu
Prema stvarima života
Ne beše kozmetike
Ali bio je virus
Na koji nas niko ne
upozorava
Bio je teško bolestan
Ne znajući to
Negovao je svoju bolest
Koja se zvala preživeti
Po svaku cenu
Zanemeti kad treba
govoriti
Bezazlen čovek
U prastarim zvoncaricama
Ispeglanim tačno na šav
Čovek koji izbegava
Da stavi nogu u klopku
Koaku
Čovek koji čuva dupe
Čovek
Koga bi trebalo
izbegavati
U širokom luku
Čovek bez znanja o streli
Koja putuju
I koja nije strela
Nego bol
Koji otvara i zatvara
Ovaj još preostali
Svet
Bez našeg sveznanja
Što nas može biti
Još jedino drži na okupu
Većinu odstreljenih
Metkom koji šeta
Za koji čak i lekari kažu
da nije za vađenje
Dok ne dođe do srca.
Нема коментара:
Постави коментар