Sve je bilo u najboljem redu
u tom malom bistrou
ispod starog sata
imali su francuska vina
sasvim pristojna
za ne preteranu cenu
i laku kuhinju sa prelivima
od maline na svinjskom obrazu
recimo hladnom
Barmen je bio pričljiv
ali nije se žalio na sunce
jer je svoje zrake ipak
zrakalo na drugu stranu
na oker zidove vojne bolnice
i imao sam utisak
dok sam ispijao hladno vino
da me neko bolestan a nevidljiv
gleda iz tih rešetkastih prozora
mahnuo sam mu rukom na odlasku
krajem oka opazio sam mladu konobaricu
sa belim nogama
i belom kapom na glavici
stajala je na vratima restorančića
i osmehivala se bojažljivo
sa nežnošću na licu
ne meni
nego nekom nepoznatom vojniku
tamo iza bolničkih prozora
i pomislih
sve će biti u redu
ništa ne brini nepoznati mladiću
ništa nemoj da preduzimaš
samo čekaj
bićeš izjednačen
sa svima nama
ne izlečen
ali jednak
Zar to nije blagodat
ne biti u prednosti
ne biti u zaostatku
samo biti
u ovom nejasnom svetu
nanišanjenom ko zna gde.
Нема коментара:
Постави коментар