петак, 28. јун 2024.

MILAN TODOROV: ZLATAR

 

Čovek je bio čista misterija

skoro sasvim gluv

smešio mi se sa naspramnog

sedišta u brzom vozu

Novi Sad – Beograd.

Rekao mi je isuviše

glasno

da putuje na sajam nakita.

Odgovorio sam mu da je to sjajno

u njegovim godinama.

Nije imao nijednu sedu

farbao je kosu u ono

tužno braon crno

u zavetrini starosti

i blago bi zadrhtao

nakratko

skoro nevidljivo

pri pogledu na mlade devojke

koje su ulazile u voz

na nekim stanicama

a na nekim izlazile.

Devojke u malim suknjicama

na šare tigrove kože.

Bio sam ubeđen da me laže

kako ide na sajam nakita

i da ima neke svoje ludačke

planove

a onda je izvadio zlatni prsten.

To je venčani prsten moje

bivše žene.

Prsten je bio kitnjast i očito skup.

Ja sam ga izradio

rekao je.

Bio sam zlatar

a sada...

Devojka u mini suknji je

ušla da bi sela pored mog sedišta

na suprotoj strani od zlatara

i prekrstila tanke bele noge.

Na sledećoj stanici je

izašla.

Smestio je prsten u crvenu

kutijicu sličnu staroj

burmutici i upitao

gde smo.





Нема коментара:

Постави коментар