Te večeri otkrio sam mrava
u kriški hleba.
Pažljivo sam ga odlepio
njegovo sićušno telo
sa površine
zatim ga vratio na hleb
i nastavio da jedem.
Drugi mrav je bio
na istom parčetu hleba
sličnom piljevini.
I treći.
Četvrtog nisam video.
Nastavio sam da jedem hleb
sa mravima.
Ako pojedem sve mrave
nisam znao šta će se desiti.
Možda čudo
možda nešto lepo u šta
više ne verujem a
možda propast čovečanstva
možda?
Ipak znao sam da je život
najjači
kad si mali.
Ali jeo sam ih
te sićušne mraviće
znajući da su živi
ne gledajući ih
u trenucima pred spavanje
kada se smirujem
kada mislim na njivu
sa strnjikom
u kojoj sam detetom
nalazio mala jaja
prepelica.
Нема коментара:
Постави коментар