Devojka koju sam jedne
davne godine pratio kući
u kasno veče
rekla mi je da nema od nas
ništa
i da sutra putuje u Nemačku
iz koje se nikada neće vratiti.
Bila je jedra seoska devojka
kojoj se moglo verovati.
Posle trideset ili više godina
viđam je u našem gradu
sa starijim tipom
ne bih mogao da ga nazovem
gospodinon
jer ne deluje kao čovek od manira
ali to nema nikakav značaj.
Ona je srećna i on je srećan
imaju dobar nemački auto
koji brižno čuvaju.
Video sam ih kako parkiraju
dvaput unapred i dvaput unazad
zatim sklapaju retrovizore
i proveravaju elektronske brave
a onda sledi snimak parkiranog
automobilo kao i automobila pored
u slučaju češanja.
Činjenica da se ipak vratila
ne govori mi sada ništa.
Čas kada zalazi sunce
ovde je isti.
Нема коментара:
Постави коментар