Ako
postoji samo ono što iskusimo onda ne vredi pričati o stvarima koje želimo.
Takođe,
ne mogu da pišem o sutrašnjem danu.
S
tim u vezi divim se osobama koje su usredsređene na svoje telo. Telo je motor svih
očekivanja.
Nimalo
me to ne čudi. Osoba koja vlada svojim telom u smislu održavanja snage, izgleda
pa i dopadljivosti – zaslužuje poštovanje. Jer, to je izabrani put. Taj put je,
svakako, uzbUdljiv. Tela, po pravilu, privlače druga tela.
Podstanar
posle Trubača skuplja slike lepih ženskih tela.
Deluje
mi kao vrlo fin momak. Preterano usamljen. Sve te devojke i žene, uglavnom
lascivnog izgleda, koje on lovi u svojim kontaktima na društvenim vezama su
jednako načete nekom novom, za sada još nejasnom vrstom bestidnosti koja te na
pitanje šta bi ti sa mnom i ja sa tobom, tera da slegneš ramenima.
Naši
svetovi su već izgrađeni. To što nismo preterano srećni u njima nije nikakvo
opravdanje da pojedemo sreću onog drugog samo zato što smo ophrvani golom
fizičkom željom.
Potrebno
je nešto da nas zaustavi.
Ja
sam Pesnik.
Ja
sam zaustavljeni Eros svih mrtvih. I tebe i mene.
I
mi dolazimo kao objava nekog proročanstva u koje ne verujemo. Jer proročanstva
su poput semafora. Trepću i menjaju se.
Šta
će pričati deca o nama?
Sve
je misterija.
Možda
upravo sada potkopavamo njihovu dobronamernost.
Mada,
uvek sam se pitao ko čuva naše anđele čuvare.
Od
onog što sam niko neće napraviti mumiju koja je trajna. Namerno ne kažem večna.
Uostalom, bio sam u Luvru. Toliko sarkofaga u svetu koji nimalo ne razume
njihovo poreklo.
Ni
ja tu ništa nisam razumeo. Da li su stari Egipćani mumificirali svoje vladare
da bi osporili život posle uskrsnuća o kome govori hrišćanska vera kojoj
pripadam?
Mislim
da se i u tom pogledu bogati tuku na račun siromašnih.
Interesanto
mi je da su manje bogati Egipćani zaveštali da im posle smrti balsamuju ne celo
telo, nego samo pojedini njegov deo.
Tako
da postoje balsamovani i savršeno sačuvani prsti, šake, pa čak i cele ruke
mrtvih velikodostojnika.
Pesniku
je dovoljna silueta na kamenu pored mora. Dugačke, još mlade noge, trup gibak i
grudi nejasne veličine ali sa razdelom između kao znakom dugog nepripadanja
drugom muškarcu.
Budalo,
kaže mu lektorkinja i poklanja mu kutijicu sa prahom krila leptira.
On
celu bogovetnu zimu pokušava da ih oživim duvajući u taj prah sa njihovih jednogodišnjih kriula.
Naravno
da od toga nema ništa. Međutim, sadržaj kutijice se volšebno smanjuje.
Kako,
pitaju ga kolege u radiju. Ili mu se pričinjava da ga pitaju.
Šta
ja znam, kaže. Možda samo žalim za onim što sam bio ja.
Zatim
odlazi na spavanje. Spava u sobi sa ogromnim ogledalom u kome se smenjuju sve
žene koje je imao ili mogao da ima.
Kad
se ujutro, težak, probudi - ne seća se šta je prethodne večeri video u ogledalu.
To
je strašno. Ali ne može ništa protiv osećanja koje trule. Jedino da razdvoji,
kao onaj pametni srpski geak, devojku za ljubav od devojke za ženidbu.
I?
Možeš
da čuješ kako u mrkloj noći neki auto dolazi i odlazi.
Нема коментара:
Постави коментар