Ulice
u ovom gradu postaju jedna ulica. Toliko su sve iste.
U
svima se nešto radi, tako da čovek nema vremena da se veže za jednu sliku pošto
je brzo smenjuje druga.
Čovek
bi morao da bude ptica da bi se orijentisao. Ptice, naime, imaju prirodni
algoritam u glavi koji im omogućava da registruju zemljine polove.
Tačnije
magnetizam polova.
Magnet
je telo koje ima osobine privlačenja.
Ako
je to tačno onda je zaista porazno,
Uzmimo
kao primer pčele i cvet. Ovo je vreme cvetanja hiljadu cvetova. Sedim u drvenoj
stolici – plastiku ne podnosim – i posmatram kako na desetine pčela doletelih
ko zna od kuda, kidišu na cvetove ranostasnih voćki. One su tu da ga oplode. Ne
vidim, ali pretpostavljam da su cvetovu zbog toga srećni. Međutim, posle te
nežne svemirske svadbe, čini se, svako odlazi na svoju stranu. Pčele na jednu,
a cvetovi… Ostaju tu gde su.
Oprašen
cvet. Poludela pčela koju sam kao mali zvao čpela.
Interesantni
su nazivi. Sve žene koje su mi, na ovaj ili onaj način, zapale za oko – imale su
imena koja su se završavala na A. Početno slovo abecede i azbuke.
Šarm
njihovih imena proizilazio je iz semena tradicionalizma uvaljanog u sve veću
potrošnost morala grada.
Stari
roditelji koji ujutro po pola sata ne otključavaju vrata stana, jer uveče
izvuku ključ iz brave da bi , ukoliko umru, deca mogla da otvore vrata
rezervnim ključem bez razvaljivanja.
Moj
prijatelj se razveo od žene. Nastavili su da žive u istom stanu. Samo, žena se
uveče zaključavala u svojoj sobi. Onda je on razvalio vrata.
Mislio
je da ga još voli.
Dve
godine, uslovno,
Tako
nam i treba.
Ali,
da li one znaju da kada ga kažnjavaju, tog svog muškarca jednog bivšeg života,
one hvale njegovu ludost ? Drugačiju od propisane.
Šta,
uostalom, kada bi posle toga muški besprizorni siledžija izvršio, svima milo,
samoubistvo?
Ne
branim nikoga, da se razumemo.
Vezanost
za drugo ljudsko biće dovoljno govori o oslobađujućim primesama u presudi: neko
nam je potreban.
Posledica
ovakvog razmišljanja je da više ne čitam novine.
Trudim
se da što manje znam o svetu.
Kuda
ide?
Da
li još postoji?
Ako
postoji, da li će i kada prestati da postoji.
Kao
da na to mogu da imam uticaj.
Ali,
posledice magnetizma koji vlada svetom ostaju.
Da
li moram da volim?
Ne
želim da znam odgovor.
Uostalom,
nije li on u prirodi koju je potrebno razumeti?
Uzmeš
žilet, staviš ga u prevoj kažiprsta i dlana. Potom stisneš šaku iznad cveta ili
ploda biljke.
Kap
krvi.
Drhtiš.
Šta bi bilo da sam više voleo?
Da
li su pčele amoralne, a cvetovi nevine žrtve.
Skuvaj
čaj, molim te.
Onaj
od divlje trešnje?
Od
divlje trešnje.
Znam
da tako nešto ne postoji, ali čaj od divlje trešnje je stvarno dobar u neko
rano proleće za koje niko ne zna kuda će dalje.
Нема коментара:
Постави коментар