недеља, 25. децембар 2022.

MILAN TODOROV: ČARLI POŠTO SU KUGLE

 


 


Jednom sam govorio na nekom omanjem skupu o telesnosti i nepostojanju duše.

Veče je bilo prepuno mirisa, sa mnogo niskih oblaka usput. Nisam unapred pripremio govor. Popio sam čašu ili dve  crnog Širaza i osetio kako svetla i oči ljudi oko mene postaju blistavija. Međutim i dalje mi se činilo da su u publici ljudi i žene neskloni meni i mom još neizrečenom poimanju duše. Moguće je da sam se varao. Sasvim izvesno, jer neki ljudi su mi, posle propalog govora, prišli i rekli da misle kao ja ali da nisu hteli da prave buru u gomili.

Međutim, još dok sam govorio osećao sam da ništa ne znam o predmetu o kome govorim; o nežnim vezama između duša koje se prepoznaju, između oca i sina, na primer, ili ljubavnice i moraliste.

Ništa čudno. Svet je uvek bio staklena kugla u kojoj veju sneg i hladnoća kad se kugla okrene naopako.

Da li se osećaš nervozno?

Da.

Kao da si ovde i tamo iza?

Da.

Tako sam se ja osećao kad mi se rodilo prvo dete.

Grad je pun mladih Rusa. Govore obazrivo u prolazu, žene ušuškane, jedino dete javno i pomalo bezobzirno ispoljava radost. Trotinetom me očeše o nogu, ne obazire se, viče nešto nevino dečje, ali preglasno, presigurno za početak nečega što se zove početak.

Odbijam pomisao da je ta vrsta mentalnog sklopa, ili srednjevekovnog oklopa, razlog za rat koji pratim na uličnim bilbordima gde cene goriva stalno rastu a cene evropske valute padaju.

Zaključujem da su bilbordi nova urbana proza.

Tihi Dron?

Doktor Živago?

Rat i mir koga neće biti, izgleda, nikada.

U centru grada, mladi Rom prodaje svetleće lopte u obliku zemaljske kugle.

Čarli, rekoh, pošto su kugle?

Nisam ja Čarli.

Izvini, Čarli.

I tada, pri kraju svog izlaganja u kome sam sve vreme govorio u prilog stvarnom, tačnije telesnom spoznavanju života pomislio sam kako je ružno što verovanje u smisao ispostavljam iznad vere u besmisao te iste vere.

Jer, jutros, zbilja, kunem se, u spavaćoj sobi, na jastuku na kome se moja glava svaku noć bori da spava, zatekoh lako, malo perce sivog goluba a prozori su utamničeni sitnim metalnim zavesicama kroz koje ni insekt ne može da prođe.

 

 

 

 

Нема коментара:

Постави коментар